Grešna ljubav Jelene Savojske (7): Depeša iz Dubrovnika
Od tog susreta u Veneciji u februaru 1895. godine, sve do septembra meseca nije bilo nikakvih vijesti sa italijanskog dvora, a onda je grof Sanminijateli iz Dubrovnika uputio depešu sledeće sadržine: "Jedan otmeni lovac javio se je iz Krfa da bi došao u Crnu Goru, ako je Knjaz na Cetinju, da koji dan provede u lovu na Skadarskom jezeru."
Kako je vojvoda Gavro Vuković baš tih dana bio odsutan sa Cetinja, a knjaz Nikola se zatekao u Nikšiću, Vukovićev zamenik, koji nije znao za tajne kombinacije italijanskog i cetinjskog dvora, nije naslutio ko je "otmeni lovac" niti razumeo pravi smisao i važnost poruke.
Kad je depešu ipak prosledio knjazu Nikoli on je odmah razabrao o kome je reč, da je u pitanju italijanski prestolonaslednik, koji je, kako je već bio obavešten, tih dana boravio na Krfu i odatle išao u lov po planinama južne Albanije.
Tada je, međutim, već bilo kasno za odgovor na depešu, jer je "otmeni lovac" već bio otplovio sa Krfa i vratio se u Italiju.
Od septembra meseca 1895. godine kad je nehatnošću u Ministarstvu inostranih poslova na Cetinju propuštena prilika za dolazak italijanskog prestolonaslednika u Crnu Goru, sve do proleća 1896. nije bilo nikakvih abrova sa italijanskog dvora koji bi ukazivali da je živa ideja o orođavanju dve vladarske kuće.
Tračak nade se pojavio kad je početkom aprila 1896. iz italijanskog diplomatskog predstavništva u Dubrovniku javljeno da bi grof Poninski želio da poseti Cetinje. U depeši je posebno naglašena želja da se sretne sa knjazom Nikolom.
Knjaz Nikola i Gavro Vuković, odnosno svi koji su znali za tajne kombinacije o mogućem bračnom prijateljstvu sa italijanskom dinastijom, odnosno udaji princeze Jelene za princa - prestolonaslednika Viktora Emanuela, ponadali su se da grof Poninski ne poteže na tako dug i naporan put tek tako - da bi tako uvažen i uticajan čovek na italijanskom dvoru mogao biti prethodnik zvaničnih prosaca iz Rima.
Zato se knjaz, kad je italijanski grof petnaestak dana kasnije stigao na Cetinje, svojski postarao da bude dočekan sa počastima koje pripadaju najvišim inostranim zvaničnicima.
Naravno, upriličeni su svečani prijemi, ručkovi i večere, kojima je neizostavno prisustvovala i princeza Jelena, ali, kako kaže vojvoda Gavro Vuković: "Grof dođe i pođe bez da je učinio ni aluzije o veridbi princa od Napolja..."
Susret u Veneciji
"Italijanska štampa pisala je o toj izvanrednoj predusretljivosti kralja i kraljice prema našoj knjaginji i njenoj đeci. Ali nije mogla još prokopati da piše o onome u čemu se je stvar sastojala. Kralj italijanski i kraljica su znali da princesa Jelena nije zaručena, te su sa te strane bili mirni. Srećnim udesom viđeli su ju, poznali su ju i mogli su dobiti o njoj najljepše mnjenje", zapisao je Gavro Vuković o susretu u Veneciji.
"Dar" za provodadžiju
Kad je italijanski grof otišao sa Cetinja kako je i došao, odnosno kad nije ni spomenuo mogućnost udaje princeze Jelene za italijanskog prestolonaslednika, ona je vojvodi Gavru Vukoviću kao provodadžiji poslala jedan sasvim neobičan poklon:
"Da bi mi se dobro izrugala - piše Vuković - poslala mi je pun pjat kora od nerandža i nevarenih makarona. To mi je bio i ostao njen jedini dar i nagrada za moj dvogodišnji rad oko njenog udomljenja i stavljanja italijanske krune na glavu!"