Sreda 15.05.2019.
00:11
D. Dekić - Vesti

Odoše i pekari i lekari

pixabay.com
Foto: Ilustracija

Najpoželjnije odredište su im zemlje zapadne Evrope gde su daleko bolje plaćeni, ali sve češće odlaze i u komšiluk, naročito na hrvatsko i crnogorsko primorje tokom turističke sezone.

Građani Srbije u potrazi za poslom najviše idu ka Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji, ali i SAD, iznosi za "Vesti" podatak iz velikog "Netvorkovog" istraživanja Miloš Turinski, predstavnik za medije Infostuda, najvećeg srpskog sajta za zapošljavanje.
- Radnici iz Srbije često idu i ka skandinavskim zemljama, i to uglavnom vozači i medicinske sestre. Inače, medicinskim sestrama srpska služba za zapošljavanje organizovala je učenje nemačkog jezika za odlazak na rad u tu zemlju - priča naš sagovornik.

Turinski pojašnjava da ima i dosta sezonaca, niže kvalifikovanih radnika iz Srbije i BiH koji idu ka crnogorskom i hrvatskom primorju da budu pomoćni radnici. Dodaje da sada kuvari i konobari najviše idu u komšiluk, jer srpski poslodavac ne može da parira onima na Jadranu.

Bolje i u komšiluku

- Takođe naši ljudi odlaze da rade u automobilskoj industriji Češke i Slovačke. Idu i zidari, ali oni su neretko zbog bezviznog režima tri meseca na radu u inostranstvu, pa tri meseca u Srbiji, i tako ukrug - kaže Turinski.

Osim preko oglasa na Infostudu i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, srpski radnici posao nalaze i uz pomoć prijatelja. Preko Nacionalne službe za zapošljavanje najčešće srpski kvalifikovani kadrovi idu u Nemačku, Portugal, Sloveniju i Hrvatsku.

Naime, i Slovenija i Hrvatska suočene su sa odlivom stanovništva, pa su kao i Mađarska, Poljska, Rumunija i Bugarska ove godine povećale dnevnice za 20 do 40 odsto da bi zadržale svoje i privukle zanatlije iz siromašnijih država.

Neki radnici pričaju da poslodavci u EU ne žale da plate od 250 do 500 evra onima koji im dovedu kvalifikovani kadar. U tome uspevaju, jer srpski radnik u proseku zaradi do 400 evra, a na Zapadu dobije nekoliko puta veću i redovnu platu.

Seoba građevinaca

U Građevinskoj komori Srbije (GKS) navode da im nedostaju svi profili, kao i da je prosečna starost građevinara 55 godina i teško ih je naći.

- Godinama smo upozoravali da ćemo doći u situaciju da nema ko da održava infrastrukturu, puteve, termoelektrane, mostove - ukazao je potpredsednik GKS Goran Rodić, dodajući da nedostatak zanatlija utiče i na poskupljenje stanova u Srbiji.

Neverovatno je da se na birou rada u Srbiji kao nezaposleno vodi čak 95.000 zanatlija, najviše tesara, zidara, mesara i pekara, šnajdera i tapetara, a da su poslodavci ove godine tražili 9.000 radnika i muku muče da pronađu kadrove. To bi moglo da ukaže da mnogi rade na crno u zemlji ili povremeno i u inostranstvu.

Nemačka srpska majka

Kvalifikovanu radnu snagu najbolje plaćaju nemački poslodavci, minimum 1.600, pa do 2.800 evra. U Hrvatskoj pomoćne radnike u turizmu plaćaju od 600 evra, a u Crnoj Gori između 350 i 400 evra. Radnici kažu da uz redovnu isplatu imaju obezbeđen stan i hranu.

Otimanje za sirotinju

Hrvatski "Večernji list" navodi da više od milion Ukrajinaca popunjava praznine na poljskom tržištu, da Moldavci dolaze u Rumuniju i Bugarsku, a za Srbe se tuku Slovaci, Česi i Mađari.
- Najsiromašnije članice EU Bugarska i Rumunija dovode radnike iz Vijetnama, Indije, Turske, Nepala, Kine, Maroka i Bangladeša, dok države koje mogu da plate više stimulišu susede - navodi list.

2020 © - Vesti online