Utorak 14.05.2019.
02:30
B92.net, Vestionline

Otkrijte da li vas laže za samo jedan minut

pixabay.com
Foto: Ilustracija

Nesvesno čitamo položaj tela i na osnovu tona glasa naslućujemo njegovo raspoloženje. 

Takođe smo u stanju da samo na osnovu gestova donesemo manje-više pouzdan zaključak o tome da li osoba sa kojom razgovaramo laže. 

Upoznali smo se s radovima Alana Piza, Lilijan Glas i drugih poznatih psihologa i odabrali za vas 11 najčešćih gestova svojstvenih lažljivcima, piše Femina. 

Skreću pogled 

Psiholozi tvrde da lažovi ne mogu dugo da održe kontakt očima. Međutim, ako osoba svesno laže i trudi se da po svaku cenu odbrani svoju laž, trudiće se da sagovornika gleda pravo u oči, kako bi stvorila atmosferu poverenja. 

Lažljivca odaje velika napetost očnih mišića, koja nastaje usled toga što savladava želju da skrene pogled. Zbog toga lažovi često širom otvaraju oči. 

Ispravlja ramena i podiže bradu 

Ako se neko iznenada ispravi ili podigne ramena dok nešto govori, to govori o njegovoj unutrašnjoj neuverenosti u sopstvene reči. Isto važi i za položaj glave: podizanjem brade, čovek podsvesno pokušava da svojim rečima da veću težinu, a sebi - autoritet.

Simptom "vata u ustima" 

Policajci ovaj efekat nazivaju "vatom u ustima". Osobi koja mora da laže iz časa u čas je sve teže da govori, zato što joj se suše usta. 

To je lako objasniti: autonomni nervni sistem pod stresom smanjuje lučenje pljuvačke. Ako toj osobi ponudite vodu, najverovatnije će piti u velikim gutljajima. 

Ograničavanje pokreta 

Poznato je da nemirni gestovi ili prebiranje sitnica po rukama često ukazuju na to da čovek nešto krije. I obrnuto: svestan da laže, on može svesno da ograniči svoje pokrete, trudeći se da ostane miran. 

Pokazivanje prstom 

Pokazivanje prstom smatra se jednim od najagresivnijih gestova. Ako čovek na postavljeno pitanje odgovori na takav način, on pokušava da skine krivicu sa sebe, glumeći pravedni gnev. 

To je znak ljutnje i žestoke odbrane - time lažov uverava svog tužioca da nije u pravu. 

Naginjanje glave u stranu 

Još je Čarls Darvin primetio da ljudi, kao i životinje, naginju glavu u stranu kad se iznenada i jako za nešto zainteresuju. 

Pokušavajući da dobije na vremenu, kako bi pronašao odgovor na neugodno pitanje, čovek refleksno imitira zanimanje za sagovornika pomoću ovog pokreta, da bi prikrio svoje prave namere. 

Onaj ko je postavio pitanje podsvesno opaža ovaj gest i postaje lojalniji prema prevarantu. 

Povlači okovratnik i češe se po vratu 

Vrat je jedan od slabo zaštićenih delova našeg tela. Predosećajući opasnost, mnogi počinju da povlače okovratnik (posebno ako je zategnut i otežava disanje), da bi došli do vazduha. 

Takav gest se objašnjava željom da se oslobodimo laži i osetimo slobodno. 

Ništa manje uobičajen gest je i češanje po vratu. Obično izgleda kao da se ta osoba zamislila nad vašim pitanjem. Na jeziku gestova, to doslovno znači: nisam siguran da sam saglasan s vama. 

Pokriva osetljive delove tela 

Grudi, stomak, intimna mesta - to su delovi tela koje čovek pokušava da sakrije kada oseća zabrinutost. 

Za takav gest postoji fiziološko objašnjenje: kada je vegetativni sistem pod stresom (a laganje je uvek stres), on daje signal za kontrakciju trbušnih mišića, što može izazvati čak i bolne grčeve. 

Drži se za čvrste predmete 

Onaj ko laže nesvesno se oseća ranjivo i pokušava da ojača svoju poziciju na sve moguće načine, uključujući i fizički. 

Može se držati za zid, sto, stolicu ili bilo koju drugu čvrstu površinu, jer mu to pomaže da se oseća bezbedno. 

Takvo ponašanje je sasvim prirodno: još u detinjstvu naučimo jednostavnu istinu - da bismo izbegli opasnu situaciju, treba negde da se sakrijemo. 

Iznenadno ulepšavanje 

Takvo ponašanje je svojstveno pre svega devojkama: popravljaju kosu, brišu nepostojeće čestice šminke iz uglova očiju ili uvijaju pramen kose oko prsta. To im pomaže da postignu unutrašnji mir i odvrate misli od spoljašnje pretnje. 

Neznatno okretanje od sagovornika u stranu 

Kada s nekim razgovaramo, možemo da ga ne gledamo u lice, iako smo telom stalno okrenuti prema njemu. To govori da smo otvoreni za komunikaciju. 

Ukoliko je sagovornik malo okrenut u stranu, on nesvesno pokušava da iz vidnog polja ukloni objekat koji mu stvara nelagodnost.

Šta da radite kad ne vidite sagovornika 

Lažovi često gutaju fraze i govore promuklo. Što je glas grublji, to smo skloniji da mu verujemo. Osoba koja želi da slaže svesno ili nesvesno snižava ton svog glasa. To je kompenzacija: laž koja nema osnovu kompenzuje se tvrdim, promuklim tonom. 

Lažljivac će progutati kraj fraze ili početi da govori tiše. Razlog tome je osobenost disanja: potreba da obmanjuje uzbudi čoveka, ponestane mu daha i on naprosto nema dovoljno vazduha da jasno dovrši izraz.

2019 © - Vesti online