Čovek koji je video svet u kockama i razumeo ga

Žorž Brak rodio se 13. maja u predgrađu Pariza, a odrastao je u Avru (u Francuskoj). Izučio je zanat za molera i dekoratera kao što su bili njegov otac i deda. U večernjim časovima posećivao je školu između 1897. i 1899. i studirao umetnost u Avru.

1900. je otišao u Pariz i tu završio školu za slikara i dekoratera. Između 1902. i 1904. posećivao je Akademiju Humbert u Parizu gdje je upoznao Fransisa Pikabija, kao i Anrija Matisa, Alberta Marketa, Andreja Derena i Morisa Flamenka, te i ako su njegova prva dela bila inpresionistička on od 1905. godine počinje da stvara u stilu fovista koji su upotrebljavali svetle boje i slobodne forme kako bi što više uticali na čulo vida i osećanja. Brak je mnogo radio na stvaranju fovističkog stila koji je bio malo mirniji.

1907. godine Brak je uspešno izložio svoja fovistička dela u Salonu nezavisnih a prvu samostalnu izložbu je imao u Galeriji Danijela - Henrija Kanevelera. U to vreme je njegov fovistički stil i shvatanje počelo da trpi uticaje Pol Sezana koji je umro 1906. a čije su slike bile izlagane na mnogim mestima u Parizu.

Između 1908. i 1913. počeo se javljati u njegovim delima uticaj i interes za geometrizaciju i perspektivu, izučavao je učinke svetla i postupke kojim bi se svetlo i perspektiva mogli saobraziti i kod svojih eksperimenata je dovodio u pitanje i sumnju i u najustaljenije tehnike i načine slikanja. Često je arhitekturu redukovao na forme kvadrata i kocki tako da je sve izgledalo površinski i prostorno i ukazao je na same osnove optičke iluzije i umetničke saobrazbe.

Od 1909. sarađuje sa Pablom Pikasom koji je u slikarstvu imao slične ideje i od tog vremena oni slikaju na sličan način, neutralnim bojama, slikaju složene geometrizirajuće forme što se danas naziva analitičkim kubizmom. Oni su pokrenuli očnu tačku koja je do toga vremena uvek bila nepomična i stalna. Dobijali su složene forme iz više pogleda i ovo kretanje očne tačke je novina i odlika za kubizam i kubistički pokret. Eksperimentišu i sa kolažima a njihova saradnja se završava 1914. kada je Brak odveden u Pariz na front.

Brak je u ratu bio ozbiljno povređen i u slikarstvo se vraća 1917. kada se sprijateljio sa Huan Grisom, promenio je stil i stvorio svoj osobeni stil koji je manje shematizovan, upotrebljava svetle boje i tekstuturisanu površinu. 1922. izlaže u Parizu. U 20-tim godinama se vraća ka realističnijim shvatanjima iako je zadržao neke od kubističkih aspekata. Preselio se 1930. i 1931. u Normandiju gde slika plaže i figure ljudi. Prvu retrospektivnu izložbu je imao u Basileji. Tokom Prvog svetskog rata je bio u Parizu, slikao mrtve prirode a upoznavši se sa Fernarom Meroltom (litografom) počeo je da se bavi i litografijom, grafikom i skulpturom.

Radio je do kraja života i stvorio mnogo izvanrednih dela – slika, grafika i skulptura, imao je dugu i prestižnu karijeru i bio je počastovan značajnim izložbama širom sveta. 1961. godine je bio prvi živi slikar koji je izlagan u Luvru a umro je 31. avgusta 1963. godine u Parizu.