Nestanak srednje klase (2): Život na odloženo

- Sa punim fondom časova nas dvoje mesečno zaradimo oko 920 evra. Rata za stan koji smo uzeli na kredit nam je 270 evra, tako da nam za troškove preostane 650 evra, dakle za svakog od nas po 162,5 evra što je zaista malo - priča nam Vesna, koja nije želela da se slika za novine.

Samo za prosečnu potrošačku korpu u Srbiji je potrebno oko 600 evra, a gde su troškovi za prevoz, garderobu, udžbenike, komunalije. O letovanju i zimovanju nema ni govora.

- Dok smo bilo mlađi, muž i ja smo išli na Halkidiki ili u Crnu Goru, ništa skupo, autobusom smo putovali, nosili torbe hrane iz Beograda, bili smo pravi paradajz turisti. Sada kad su deca krenula u školu ne možemo ni sirotinjski odmor - govori Vesna. 

- Časovi koje držimo su nam spas, a i Brankovi roditelji su se nedavno preselili na selo gde gaje svinje i živinu. Hranu donosimo od njih, ali im i damo neki dinar jer su im penzije tanke, a lekovi skupi - priča Vesna, koja kaže da namirnice u supermarketu uglavnom pazari na odloženo plaćanje.

Branko i Vesna kad kog imaju priliku drže dodatne časove đacima i tako zarade dodatni dinar.

Njen muž Branko škrt je na rečima, ali kaže da je život koji živi daleko od onog šta je očekivao dok je studirao matematiku. Mislio sam, kaže on da ćemo imati bar za pristojan život, a ovako živimo uz pomoć štapa i kanapa.

- Decu šaljemo na rekreativnu nastavu i izlete da im bar malo nadomestimo odmor na moru ili planini. Mi smo već navikli, tokom leta krečimo stan i idemo kod mojih u selo. Moji roditelji su nekad sa srednjom školom nas decu redovno vodili na more, kod babe i dede na selo, a stan su dobili od firme u kojoj su radili. Nas ubiše proklete rate, a hrana u Srbiji skuplja nego u zapadnoj Evropi - kazuje Branko.