Važno je da se slavi!

- Nama je lepo za Svetog Nikolu, zajedno nazdravljamo srećnom početku Nove godine, naši su i Božić, i Sv. Sava, Sretenje, Osmi mart, Vaskrs, Prvi maj, Đurđevdan. Obično nas bude pedesetak, a imamo sreću da nas je Opština Montroj prihvatila kao svoje, pa kad god zaželimo dobijemo gradsku salu na besplatno korišćenje, tako da su prostorije u Parku Montroj postale naša druga kuća - objašnjava veteranka Živka Mančić.

Dakle, slavlja se kaleme na Udruženje Kozara. Pre nekoliko dana ponovo su bili zajedno, pobrojanih je 63, a ne znaju šta su slavili, jedino je bilo vidljivo da su svi uskočili u vrhunsko raspoloženje, pevali, igrali, stomaku priređivali zadovoljstva i ne bi nijedne zamerke, razišli se u dva sata po ponoći. Današnji aktivni članovi KUD Kozara nisu u cvetu mladosti. Nanizale se godine, a među njima je i dalje najaktivnija vremešna Živka Mančić, koja ovako razrađuje:

- Mi trajemo 40 godina. Najstarije smo srpsko udruženje u Francuskoj, verovatno i u Evropi, a i svetu. Mi i dalje nosimo ime Franko-Jugoslav Kozara, mnogi nam savetuju da ime promenimo, a niko nas nije ubedio u razloge. Mi stariji rođeni smo u Jugoslaviji i ne znam zašto bismo se toga stideli. Naprotiv, bili smo složniji nego danas, brojniji, svi su nas prihvatali, cenili, a sada komšija komšiji oči i jamu kopa.

Živka Mančić je od starta bila, a i danas je, blagajnica Kozare. Sa suprugom Radetom, koji je prati u stopu, prošla je kroz sve pozitivne i negativne faze udruženja sa sedištem u pariskom predgrađu Montroj koje, zbog šarolikosti stanovništva, zovu "svet u malom".

- Mi dišemo sa Kozarom. Svi se toliko dobro poznajemo i slažemo da smo kao jedna porodica. Kažu "Kozara organizuje drugarsko veče", a bilo bi pravilnije "Porodično veče" - oslikava Živka.
Udruženje Kozara je nekad imalo odličan folklor, više ga nema, sve im članove razgrabili drugi KUD-ovi. Ali zato u Kozari, za ugled svima, radi srpska dopunska škola gde "komanduje" nastavnik Nenad Milosavljević, to je onaj uča koji često donese gitaru, pa u razredu svi lepo zapevaju.

- Mi na svim skupovima najviše pričamo o našoj školi, sve je odlično, hvala Nenadu! - ponosno sažima aktivista Ilija Miki Vujović, nadaleko poznat i kao humanitarac bez premca.

A Miki nabraja:

- Svi znaju da Udruženje Franko-Jugoslav Kozara nikad nije razočaralo i da uvek osvetlamo obraz. Zato i pozivamo zemljake da nam se pridruže. Svi su dobro došli, kod nas su i sve brojniji Francuzi. Lako se komunicira uz muziku, pesmu i igru i obično, kao i ovaj poslednji put, po diktatu pevača Džerija. A kako je tek dobro kad se stomak nauživa, sve to spreme naše domaćice.

Porodična tradicija

Dugi niz godina predsednik Udruženja Kozara je Bojan Sinadinović, nasledio oca, a ubraja se u mlađu generaciju. Snežana je Bojanova ljupka supruga, i ona je aktivna, a porodičnu sreću čine tri lepotice: Katarina (10) i bliznakinje Sara i Teodora (8).

Od pečenja do kolača

Dominik Milenković je savetnik u Opštini Montroj, naše je gore list, iz okoline Niša. Nekad je njegov otac bio učitelj u srpskoj dopunskoj školi, preminuo je, pa ga sin u mnogo čemu zamenjuje, često i u rodnom kraju, tamo vodi ili obilazi majku.

Na ovo poslednje okupljanje Kozare, Dominik, kao član uprave Kozare, iz Opštine Montroj je doveo desetak kolega, među njima dvojicu poreklom Arapa, Francuze i svi su se mnogo lepo uklopili sa Srbima koji su ih častili pečenim prasetom (kupili ga na farmi i pekli kod profesionalca), pitama, suvomesnatim proizvodima, kiselim kupusom, pogačicama, bilo je torti i kolača, svakojakog pića.

- Kod nas nema da nema, kod nas ima svega - ponosno zaključuje u svemu nezamenljivi Miki.

"Šetnja" maticom

Među vernim članovima Kozare su i Francuz, vremešni doktor Matine (92) i njegova supruga Vera. Ipak, svima su najdraži mali đaci, dovedu ih roditelji i njihovi roditelji, pa dok deca uče, stariji kroz priču šetaju maticom.

Neumorna Stana 

Načula se i velika novost. Prema najavi, u Kozaru će se kao aktivista uključiti vredna i energična Stana Bilbija, dugogodišnja i dojučerašnja predsednica Svesrpske zajednice Francuske, na šta Stana kaže:

- Kako uključiti?! Pa, ja sam oduvek dušom i srcem sa Kozarčanima.

Stanina čelnica-naslednica je Slađana Stamenović koja se ne odriče "zaostavštine", pa sa jednakim elanom nastavlja saradnju sa Kozarom i često ponavlja:

- Uvek su mi desna ruka. Ne znam šta bih bez njih.