Nestanak srednje klase (1): Nema letovanja na gladan stomak
Prema rečima dr Jelene Žarković Rakić, ovaj sloj društva u Srbiji čine domaćinstva koja mesečno ostvaruju prihod između 40.000 (340 evra) i 120.000 dinara (1.016 evra). Tako, uzimajući u obzir raspon prihoda, pripadnici srednje klase su dobrim delom zaposleni u javnom sektoru, kao i u stranim kompanijama, sektoru finansija, informacionih tehnologija, privatnim klinikama.
Pored novčanih prihoda, pripadnici srednje klase bi prema ekonomskim parametrima trebalo da poseduju komforan stan, automobil u vrednosti 10.000 evra, ali i materijalnu mogućnost za odlazak na zimovanje ili letovanje bar jednom godišnje, kao i redovne posete bioskopu i pozorištu.
Sociološki parametar koji određuje srednju klasu je završen fakultet, znanje jednog stranog jezika, rad na računaru.
Da bi neko mogao da se nazove srednjom klasom, prema oceni dr Vladane Hamović, mora da ima bar dva puta veća primanja od onoga što troši na potrošačku korpu.
- Srednja klasa u Srbiji je polako nestajala od devedesetih godina kad je srpsko društvo počelo da se polarizuje, pa sad imamo ili one koji imaju mnogo novca ili one koji jedva preživljavaju - kaže dr Hamović.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2017. godine, u Srbiji je za 57 odsto domaćinstava odlazak na sedmodnevni odmor je samo pusti san. Štaviše, 44 odsto njih ne može da izdvoji 85 evra kako bi pokrili neki nepredviđeni trošak. Isto istraživanje pokazalo je da više od 60 procenata ispitanika smatra da teško ili vrlo teško sastavljaju kraj s krajem, dok je za samo četiri odsto njih to lak posao.
Kroz istoriju su se u srednju klasu najčešće uvrštavali sitni trgovci, nižerazredni činovnici, vojnici, preduzetnici, imućniji seljaci, sitni zemljoposednici, generalno oni koji čiji su dohoci i imovina nešto iznad proseka. Danas srednju klasu čine lekari, profesori, sudije i advokati, bankarski službenici, radnici u administraciji.
Dr Slobodan Cvejić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, ističe da se u Srbiji polako formira klasa kapitalista. Reč je o ljudima koji poseduju nekretnine u vlasništvu u to elitnim delovima većih gradova Srbije, posebno u Beogradu i drugim gradovima Evrope. Oni su vlasnici trgovačkih lanaca, imaju po nekoliko firmi, veliku ušteđevinu, raspolažu ogromnim kapitalom.
Iz ove više klase izdvaja se jedan procenat najbogatijih koji žive luksuzno, ne oskudevaju ni u čemu, kako narod kaže "ne fali im ni od 'tice mleko". Svojim bogatstvom mogu da se nose rame uz rame s bogatašima iz razvijenih zapadnih zemalja.
Generalno se smatra da srednju klasu treba da čine ljudi koji mogu udobno da žive od onoga što zarade, da mogu da plate svoje račune i da izdvoje deo prihoda za štednju za starost i za finansiranje dece na koledžu, te da mogu sebi da priušte odmor i zabavu.
U Srbiji s platama i penzijama iznad prosečnih živi nešto više od 700.000 građana (od toga su manje od petine penzioneri). U srednju klasu mogu da se ubroje i oni koji često ne prijavljuju svoje prihode, a to su vlasnici radnji i preduzeća. Za srpske uslove visoka primanja, i samim tim pripadnost srednjoj klasi, danas ostvaruje i dobar deo zaposlenih u javnom sektoru i velikim kompanijama.
Svetski trend
Srednja klasa se generalno gledano gubi i u svetu. U poznim šezdesetim više od polovine domaćinstava u SAD pripadalo je srednjoj klasi, dok danas taj epitet može da ponese svega 43 odsto američke populacije. Bez obzira na prihode, većina Amerikanaca identifikuju sebe kao srednju klasu.
U poslednjih nekoliko godina, najbrže se razvija komponenta nove srednje klase koju čine domaćinstva ljudi starijih od 65 godina. Oni imaju veće penzije nego njihovi vršnjaci prethodnih generacija, dok danas stariji sve češće imaju posao.
Siromaštvo u brojkama
U apsolutnom siromaštvu u Srbiji živi 7,2 odsto stanovništva. "Na kazanu" narodne kuhinje ima ih 35.000, novčanu socijalnu pomoć dobija 268.000, a u riziku od siromaštva je čak četvrtina populacije.