Saveznici na slepom koloseku

Francuzi traže da staru lokomotivu, koju su 2018. dopremili iz železničkog muzeja u Požegi da bi je preuredili i izložili na proslavi stogodišnjice pobede u Velikom ratu, zadrže u svojoj zemlji još šest meseci. Srbija je, međutim, hoće nazad. I to do 10. maja!

Zvezda izložbe

Francuska udruženja starih ratnika, s druge strane, tvrde da je "ugovorom o pozajmici" sa Železnicama Srbije i srpskim ministarstvom kulture predviđeno da lokomotiva do novembra ostane tu gde jeste - u Tako de Laku, muzeju starih parnjača na 70 kilometara od Pariza.

Ovo je "Vestima" otkrio poznati negovatelj velikih jubileja Petar - Pepi Petrović. On ne krije da je zbog spora ogorčen na naše ministarstvo i Železnice Srbije, u čijem muzeju u Požegi je slavna parnjača bila pre privremenog transfera u Francusku, gde je u novembru 2018. na izložbi oružja i opreme iz Prvog svetskog rata bila postavljena ispred Palate invalida u Parizu i izazvala veliku pažnju kao jedina lokomotiva u okviru te postavke.

U Francuskoj je i preuređena, tako da niko ko ne zna njenu istoriju ne bi ni pomislio da je reč o parnjači koja je pregazila 100. i odigrala neverovatnu ulogu u transportu Srba i Francuza, kao i oružja i druge logistike do savezničkih rovova u Prvom svetskom ratu. Glanc joj je udario francuski profesor Patrik Moro. Ovaj zaljubljenik u stare lokomotive je "mašinu" korišćenu u solunskoj epopeji doveo u vozno stanje i do nivoa da postane predmet divljenja svih posetilaca Muzeja udruženja Tako de Lak.

Kako kaže Predrag Petković, Francuzi su upravo zbog toga planirali da je u muzeju ostave do novembra.
- Njihova želja je da se sada, u lepšm danima godine, kada u većem broju dolaze turisti i ekskurzije, vidi ta lokomotiva i da se čuju autentične priče o prijateljstvu Srba i Francuza - ističe Petković.

Njemu nije jasno zašto Srbija toliko žuri i zbog čega Ministarstvo kulture i Železnice Srbije ne vrednuju trud Francuza. Pre svih, profesora Moroa, koji je delove za reparaciju lokomotive nabavljao čak iz Australije, a napravio joj je i garažu da, ne daj Bože, ne pokisne.

Sve to je, prema rečima Pepija Petrovića, bio povod da admiral Anri Lakaj, predsednik Udruženja starih ratnika "Andre Mažino", napiše pismo i pošalje ga u Srbiju.

Gluvi na molbe

- Nakon poruke iz Srbije da se lokomotiva vrati pre vremena, admiral Lakaj je u svom pismu zamolio Beograd da se taj rok produži za još šest meseci, što je i predviđeno ranijim dogovorom. Ali odgovori na njegovo pismo ne stižu. Ja, zaista, ne razumem takvo ponašanje našeg Ministarstva kulture i Muzeja Železnica. To je neprofesionalno i neodgovorno. Admiral Lakaj i muzej Tako de Lak za

lokomotivu su platili osiguranje, i to za celu ovu godinu. Oni su platili troškove prevoza do Francuske, svih popravki i ulepšavanja lokomotive, a finansiraće njen transport nazad u Francusku - tvrdi Petrović, dodajući da on ne želi da kaže da su naše ministarstvo i Železnice slagali admirala Lakaja, ali i da ispada da je upravo tako.

Dvoglava aždaja

Lokomotivu "Kostolac - Pešo Burdon" konstruisali su pukovnik Prosper Pešo i inženjer Šarl Burdon. Sklopljena je u fabrici lokomotiva u Filadelfiji. Kada je dopremljena na Solunski front prozvali su je "dvoglava aždaja" zbog dva kotla i dva ložišta. To joj je omogućavalo da se kreće u oba smera bez okretanja. U Drugom svetskom ratu korišćena je u Rudniku lignita "Kostolac". Našem Železničkom muzeju je poklonjena 1951. i bila je jedan od prvih eksponata. Osim nje u svetu postoji još samo jedna ovakva lokomotiva, a ona se čuva u Drezdenu.

Piknik kod lokomotive

Pepi Petrović i zemljaci iz Svesrpske zajednice Francuske za Prvi maj su organizovali izlet do muzeja starih lokomotiva.
- U slikovitoj prirodi gledali smo lokomotivu, koja je naše blago i uživali. U muzeju su nas dočekali srdačno, ali su nam Francuzi ispričali da su Srbi, izgleda, izigrali dogovor oko lokomotive, koja je trasirala put vekovnom prijateljstvu dva naroda - kaže predsednica SZF Slađana Stamenović. Nju je, kao i ostale žene iz zajednice, pohvalio Pepi Petrović, tvrdeći da su Srpkinje iz SZF čudo jer su na piknik donele "šumu vaskršnjih jaja i hrane za celu armiju". U poseti muzeju i razgledanju lokomotive sa Soluna uživali su zajedno sa 30 Francuza. Oni su bli oduševljeni kada su čuli priču o našoj lokomotivi.