Praznik rada u 21. veku (3): "Diktator" na kolenima
Sastančenja i prekori su se množili i bili sve učestaliji. Na primer, Katrin, prema ugovoru nije radila vikendom i sredom, pošto je imala malu decu, a dece sredom nisu išla u školu. E, taj nesavitljivi direktor donosi naredbe da Katrin i njene kolege moraju da umesto do 18.30 rade do 19.30, dodao je još mnogo toga, naravno, bez plaćanja, što je proizvelo nezadovoljstvo oštećenih koji se odlučuju da podnesu tužbu svom sindikatu, a taj zapetljani slučaj dolazi čak i do medija koji staju na stranu zaposlenih.
E sad se prozvani direktor debelo zamislio, opasno je uskratio prava radnika, šikaniranja i sve što je primenjivao izašlo je na videlo, a kako mu je pretio otkaz, u tajnosti oštećene poziva na razgovor u četiri oka i nudi im veliki novac da odustanu od tužbe. Užas. Niko od njih pred ucenom nije popustio. Istina, otegao se taj slučaj, a Katrin i šest kolega ne idu na posao, bilo je veoma neprijatno. Ipak, niko se ne odriče tužbe.
Onda dvoje od njih napuštaju Operu, našli su novi posao, dvoje se prevremeno penzionisalo, prva službenica koja je podnela tužbu dobija sudski proces, uručen joj je odštetni zahtev u visini 50.000 evra. Na red je došla i Katrin, posredstvom sindikalnog advokata dobila je 10.000 evra, ali je i prebačena, takođe u Operi, na bolje radno mesto, više plaćeno. I dalje ima pravo na neradni vikend, neradnu sredu i završetak radnog dana u 18.30 sati.
U zaključku - hvala sindikatu!
Iako se misli da je Francuska zemlja razvijenih sindikalnih zaštita i pokreta i iako je uverenje da sindikati predvode današnje uporne bune "žutih prsluka", u realnosti stvari stoje drukčije. Istina je da sindikati brane prava i to kako kolektivne, tako i individualne interese, što se u današnjoj Francuskoj primenjuje posredstvom osam osnovnih sindikalnih organizacija, od kojih pet iz te grupe deluje već 40 godina i prepoznatljivi su na svim nacionalnim i internacionalnim nivoima. Ipak, ispod svega nabrojanog stoji da je u sindikate u Fracuskoj uključeno manja od 10 odsto zaposlenog življa! U sindikate je uključeno manje žena od muškaraca ili da im je pristupilo 14,9 odsto radnika starijih od 50 godina, a 3,7 odsto mlađih od 30 godina, dakle, evidentna je zabrinutost za buduće generacije.
Sve više zahteva
Prilikom sindikalnih manifestacija u celoj Francuskoj ukupno se okupi najviše između od 130.000 do 350.000 nezadovoljnika. Tokom skupova održanih 19. marta, izdignuti moto glasio je: "Svi u borbu za konkretne odgovore", i to iz razloga što bi se vreme koje teče moglo opisati uzaludnošću, odnosno - demokratski se buni, manifestuj, galami, viči, izbaci iz sebe energiju i - "Čiča- miča i gotova priča."
Francuska je postala zemlja niskih plata i sve manje kupovne moći. Nižu se zahtevi za skidanje poreza na osnovne potrebe, za povećanje zagarantovanog ličnog dohotka, za progresivan porez na veoma visoke prihode.
Pet nedelja odmora
U Francuskoj su obaveze i prava zaposlenog brojne i sprovode se prema ugovorima. Plata se određuje na osnovu broja odrađenih sati, fiksne cene ili učinka i ta naknada je regulisana zakonom. Zakonsko trajanje rada je 35 sati sedmično, a ovo pravno trajanje ne treba mešati sa maksimalnim radnim vremenom. Radni sati nakon zakonskog perioda nametnuti od poslodavca su prekovremeni i bolje su plaćeni.
Zaposleni ima pravo na povremeni plaćeni odmor. Dnevni odmor je u trajanju najmanje 11 uzastopnih sati, nedeljni odmor mora da traje 24 sata minimalno pored 11 sati dnevnog odmora i u principu mora biti u nedelju, ali su u nekim profesijama i slučajevima odstupanja.
U Francuskoj zaposleni ima pravo na plaćenih pet nedelja odmora i to prema pravilniku 2,5 dana za svaki mesec stvarnog rada, a računa se od prvog juna prethodne godine zaključno sa 31. majem tekuće godine, što sve sabrano dovodi do odmora od 30 radnih dana, odnosno pet nedelja.