Vilino gumno

Danas se oni među Srbima jednim izrazom označavaju kao "ne valja se". Naročito su bile poštovane životinje, i to, pre svih, zmija. Ko bi je ubio, verovalo se, platio bi ili svojim životom, ili životom ukućanina.

Tabuirane su i lasta, pčela, žaba, roda, ponegde i vuk. Zato, na primer, u južnoj Srbiji sve do pre nekoliko decenija seljaci nisu hteli da postavljaju otrovano meso, koje im je vlast davala da bi utamanjivali vukove. U Bugarskoj seljaci nisu ubijali naročitu vrstu crnih vukova, iako su oni jedno vreme bili napast za ceo kraj, nego su ih čak i hranili, a povređene negovali.

Kod svih naroda od Indije do Evrope, pa tako i na Balkanu, posebno nedodirljivi su mrtvac i porodilja. Žena je, inače, često tabuirana u izvesnim prilikama, kao što je vreme menstuacije.

Tada ona ne sme da jede zajedno sa mužem, ne sme da se penje na voćku, niti sme da kolje živinu, inače će se, kako tumači Vuk Karadžić, ono što zakolje "omrciniti". Iz paganskih vremena zaostao je običaj koji nema veze sa hrišćanstvom, da je ženi u to vreme zabranjeno da uđe u crkvu, niti da primi pričešće. U crkvu takođe ne sme da uđe ni muškarac koji je počinio ubistvo.

Ženi je u svim prilikama zabranjeno da ulazi u crkveni oltar. Njen dodir može biti fatalan za ratnika, i to verovanje je opstalo u Srbiji sve do kraja Prvog svetskog rata. Posebno je koban dodir ženskih nogu, jer se verovalo da se time ratnik gubi snagu.

Neprikosnovena su bila i pojedina mesta, kojima se ne sme činiti kvar, i na koja se čak ne sme stupati.

Na primer, hlad ispod oraha, bresta i zove, dok su grob i grobnica upravo zbog toga imali nepisanu vrednost azila. Tu su i tzv. vilina gumna, određena mesta na koja se ne stupa.

Najpoznatije takvo mesto u Srbiji je bilo u okolini Pirota, kome gde sve do polovine prošlog veka ni sveštenik nije hteo da priđe.