Dojče vele: Ko se to boji Kine?

Na drugom forumu Belt & Road odnosno Novog puta svile koji se od 25. do 27. aprila održao u Pekingu, bilo je prisutno 40 šefova država i vlada iz celog sveta. Jedino iz Indije i SAD nije bilo visoko rangiranih predstavnika.

SAD nazivaju kineski projekt Novog puta svile "razbojničkom dužničkom klopkom".

A Indija se oseća ugroženom kineskim infrastrukturnim projektom, jer su Kinezi sklopili saveze sa gotovo svim indijskim susedima, ukljućujući i Pakistan na zapadu i Šri Lanku na istoku. Evropa pritom ostaje nejedinstvena: u martu se kineskoj inicijativi priključila i Italija kao prva zemlja iz grupe zemalja G-7 - uprkos protivljenju i Brisela i Vašingtona.

Jedna stvar je nedvosmislena: megaprojekat kineskog predsjednika Si Đinpinga je uspešna priča. Ni jednom drugom političaru poslednjih decenija nije pošlo za rukom da na globalnom nivou kod ljudi pobudi toliko nade - ali i strahovanja. I dok jedni njegovu inicijativu nazivaju novim Maršalovim planom, drugi u njoj vide neokolonijalni instrument kojim se druge, siromašnije zemlje, čine zavisnim od kredita.

Jasno je: Kini je taj projekat vrlo važan. To pokazuje ne samo ovaj skup, već i činjenica da se Novi put svile kao cilj od 2017. nalazi i u kineskom Ustavu. Od 2013, kada je projekat pokrenut, u njega je po proceni uloženo oko 70 milijardi američkih dolara.

Peking nije zainteresovan samo za kratkoročni profit, nego još više za dugoročna politička partnerstva. Zbog toga je, kada je to potrebno, Peking spreman i na kompromise. Najbolje mušterije su naime one koje su toliko zadovoljne, da im i ne upada u oči zavisnost od liferanta.

Peking, posle uspeha sa Italijom, u svoje planove želi da uključi i druge industrijske zemlje, koje bi onda investirale u zemje trećeg sveta zajedno sa Kinom. Činjenica je međutim da, kada je reč o finansijama, ni jedna druga zemlja neće moći da ravnopravno sarađuje. A to znači i da je odnos moći već unapred određen, zaključuje Dojče vele.