Američki diplomata: Karadžić hteo 1996. godine da se preda, ali se plašio Miloševića
Svoje svedočenje američki diplomata je izneo u obimnom autorskom članku za američki portal "Lima Čarli Njuz" ( Lima Charlie News).
Stojbner, koji je od 1992. do 1995. godine bio u BiH kao predstavnik OEBS, sa Karadžićem se sretao više puta, a poslednji put u maju 1996. godine.
Tada je Stojbner podneo ostavku na funkciju u OEBS-u, zbog, kako kaže, izborne prevare u BiH koju je izvršila Klintonova administracija.
U svojim prisećanjima na susrete sa Karadžićem, američki diplomata je naveo da je "Karadžić od prvog susreta bio srdačan i naizgled iskren".
"Trebalo je podsetiti se razmera zla u koje je ratni predsednik Republike Srpske bio intimno umešan kako vam ne bi bio dopadljiv", piše Stojbner.
Karadžić je bio, prema Stojbneru, sušta suprotnost Miloševiću, koji je bio "patološki lažljivac i lažnjak" i Tuđmanu, koji je bio "svađalački nastrojen i neotesan".
Tokom njihovog poslednjeg razgovora u maju 1996, bivši predsednik RS bio je, kako tvrdi Stojbner, ozbiljno zainteresovan da se preda NATO i ode u Hag, gde bi pred sudom odbranio sebe i svoj narod.
Stojbner ističe da je Karadžiću i zatvorska ćelija bila draža nego da bude ubijen.
"Međutim, postojala je jedna velika prepreka takvom ishodu", piše Stojbner.
Karadžić je, kako tvrdi američki diplomata, znao previše "o umešanosti Miloševića i JNA u ratne zločine i zločine protiv čovečnosti".
"Zato bi moglo da se dogodi da ga, pre nego što se preda, jedan ili više njegovih telohranitelja koje su potajno ubacili njegovi srpski neprijatelji, ubije i to pripiše NATO-u", navodi u svom svedočenju Stojbner.
Stojbner je, kako dalje navodi, bio uključen u plan o predaji Karadzića ali da za tako nešto Amerikanci nisu hteli ni da čuju pre izbora.
Klintonova administracija htela je da, po svaku cenu, sačuva iluziju mira i stabilnosti u BiH, kako bi uverila glasače da se američki vojnici vraćaju kući, naveo je u autorskom članku Stojbner.
Karadžić je 20. marta pravosnažno osuđen pred Mehanizmom za međunarodne krivične tribunale na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, kao i zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.