U vrhu, ali po bedi
Prvo mesto kao i prethodnih godina, drži Venecuela i to, kako navodi Blumberg, pre svega zbog hiperinflacije u toj zemlji. Na drugom mestu se nalazi Argentina, zatim Južna Afrika, Turska i Grčka.
Od Srbije je po tom indeksu gore pozicionirana još Ukrajina, Španija, Urugvaj i Brazil. Da podsetimo, Blumbergov indeks sabira stope nezaposlenosti i inflacije dajući određenu sliku kako živi prosečan stanovnik neke zemlje.
Ekonomista dr Danilo Šuković kaže da da ne čudi taj podatak jer je beda odavno zahvatila Srbiju.
- U nekad bogatoj agrarnoj zemlji kakva je bila Srbija jabuke se kupuju na komad, a ljudi presabiraju svaki dinar da bi razvukli od prvog do prvog u mesecu ukoliko primaju platu - kaže dr Šuković.
U Srbiji je od nedavno počela prodaja hleba na krišku, po kojoj 100 grama hleba košta desetak dinara (osam evrocenti). Već od ranije se meso pazari na grame, jabuke na komad, lekovi na tablu. Zimi se ugalj prodaje na kilo, a u proleće trešnje na komad. Nezaposlenih ima 700.000, a čak 600.000 građana prima neki vid socijalne pomoći.
Broj korisnika narodnih kuhinja je oko 35.000, od kojih je svaki treći dete koje ima manje od 14 godina. Veliki problem su niske plate, koje često ne prelaze 200 evra, iako je republički prosek oko 460 evra. Za prosečnu potrošačku korpu treba skoro dve plate.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata kaže da 800.000 radnika u Srbiji prima platu od samo 185 evra.
- Ne verujem u statistiku, niti razne ankete. Po mojoj proceni, broj nezaposlenih je čak 800.000, dok je broj zaposlenih mnogo manji nego što se prikazuje, pa bilo to na određeno i na neodređeno vreme. U Srbiji 100 ljudi dnevno dobije posao, dok u istom danu 200 ostane bez posla - kaže naša sagovornica.
Mlađen Kovačević, ekonomista, smatra da se beda produbljuje i da bi broj siromašnih bio veći da nema pomoći od rodbine sa sela i rođaka iz dijaspore.
- Plate i penzije teško mogu da pokriju osnovne troškove života jedva da imaju za komunalije i hranu. Nažalost, ukoliko se neko od ukućana razboli ljudi moraju da zajme novac da bi kupili lekove - kaže Kovačević.
Veliku podršku srpskim građanima pružaju rođaci iz dijaspore, koji šalju novac koji služi za popunu kućnog budžeta. Srbija je zemlja društvene nejednakosti i sadašnjim tempom biće potrebno 40 godina da u njoj bude iskorenjeno siromaštvo, samo su neke od poruka izrečenih na nedavno skupu održanom u Beogradu povodom Svetskog dana socijalne pravde.
Praznih džepova u tržne centre
- Jedna smo od najsiromašnijih država, a male su šanse da se to promeni. Sa ovakvim vođenjem države sasvim sigurno da nema. Pa evo mi smo pustili prvo da nam uđu banke i trgovine. Evo sada smo došli do toga da su kamate na štednju gotovo nula odsto, a kad oni daju pozajmice kamate su 30 odsto. Gradimo tržne centre, sve jedan do drugog, a narod nema para. Tržni centri su predviđeni da ljudi uđu u njih i potroše 500 evra, a kod nas čovek uđe sa 200 dinara. Mnogo dugo ćemo biti siromašna zemlja - kaže ekonomista Miodrag Zec
Upola gore od EU proseka
Rizik od siromaštva duplo je veći u Srbiji nego u zemljama EU. Grupe koje su najviše izložene bedi su nazaposleni, samohrani roditelji, osobe koje žive same, deca, mladi Romi, interno raseljeni, osobe s visokim stepenom invaliditeta, kao i stari bez penzija. Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, ispod linije siromaštva je čak 100.000 dece.