Srbija ne brine o imovini u bivšim republikama
U državnim preduzećima kažu da su kompletnu dokumentaciju dostavili svim nadležnim institucijama. Sporazum o sukcesiji potpisan je 2001. godine, a poslednja ga je ratifikovala Hrvatska.
Na pitanje kolika je ukupna vrednost srpskih državnih firmi na teritoriji bivše SFRJ, u Direkciji za imovinu Republike Srbije kažu da odgovor na to pitanje još uvek nemaju.
- Mi smo sada upravo u postupku, Povodom formiranja Odbora za pitanje regionalne saradnje, Direkcija je dobila zadatak da izvrši evidentiranje te imovine i mi očekujemo da ćemo imati u narednih mesec dana vrednost imovine na republičkom nivou - rekao je zamenik direktora direkcije, Srboljub Panić.
Podatak da je do novembra 2008. godine, kada je stopirana prodaja imovine hrvatskih, slovenačkih i preduzeća iz Bosne i Hervegovine koja su ranije poslovala u Srbiji, prodato svega 32 firme i to za samo 355 miliona dinara, govori da se naša država odgovornije ponašala prema tuđoj imovini nego prema svojoj.
INA traži odštetu
Hrvatska država je podržala tužbu, baš kao i u novembru 2008. godine kada su protestovali zbog donošenja uredbe vlade Srbije da se omogući prodaja hrvatskih kompanija sa sedištem u Srbiji.
S druge strane, vlasti u Zagrebu su još početkom devedesetih nacionalizovale svu srpsku državnu i privatnu imovinu. |
Naftna kompanija INA tužila je Srbiju za deo imovine "Beopetrola" i štetu procenjuje na 207 miliona evra.
U najvećim srpskim državnim kompanijama kažu da su dostavili kompletnu dokumentaciju i nadležnima u Vladi i Republičkoj direkciji za imovinu, ali niko nije reagovao.
- Mi smo svu dokumentaciju preneli Direkciji za imovinu koja je zaključkom Vlade od 1. decembra 2005. preuzela na sebe vođenje postupka za prodaju železničke imovine u Hrvatskoj - izjavio je direktor direkcije za imovinu ŽTP, Miroslav Jeremić.