Srbija na staračkom štapu

Upozorio je i da će broj starijih od 80 godina značajno porasti, pa će bar pet odsto onih s pravom glasa patiti od demencije.

- Broj stanovnika u Srbiji pao je ispod sedam miliona, a prosečna starost nacije dostigla 43 godine, rekao je Kostić i podsetio da broj starijih od 65 godina značajno premašuje broj dece.
Predsednik SANU je izneo i podatak da onih koji ulaze u radno aktivni period ima dvostruko manje od onih koji iz njega izlaze, kao i da se broj korisnika invalidskih penzija u odnosu na blisku prošlost, udvostručio.

- SANU će se u narednim godinama suočavati i pokušati da definiše pravce reagovanja na demografske probleme - istakao je Kostić.

Prosek mladih koji odlaze iz Srbije je 28,7 godina, a svaki peti ima diplomu fakulteta, ponovila je ministarka zadužena za demografiju Slavica Đukić Dejanović i podsetila da istraživanja među studentima državnih i privatnih fakulteta govore kako svaki treći student planira da po završetku školovanja ode van granica Srbije.

Direktorka Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka Mirjana Rašević istakla je problem odlaganja rađanja, na koji utiču brojni faktori, a među njima dugotrajna ekonomska i socijalna kriza u zemlji.

- Tokom reproduktivnog perioda žena u Srbiji prosečno ima tri namerna prekida trudnoće, a broj žena starosti od 20 do 34 godine od 2011. do 2017. godine smanjen je za oko 60. 000 - iznela je poraznu statistiku.

Matica na potezu

- Migracije stanovništva spadaju u demografski fenomen koji je nemoguće sprečiti, a teško se predviđaju. Međutim, moramo misliti na one koji su otišli, a ne planiraju da se vrate, šta matica može da uradi za njih i kako da ih vežemo za Srbiju - istakla je Đukić Dejanović i ponovo iznela da je cilj usvojene Strategije podsticanja rađanja da se u narednih 10 do 15 godina nivo stope rađanja poveća sa sadašnjih 1,46 na 1,85 dece po ženi, težeći ka poželjnoj stopi koja je 2,1 dete po ženi.

Država je, kako je akcentirala ministarka, omogućila ženama do 42. godine tri pokušaja vantelesne oplodnje, a dva majkama s detetom.

Heroj zvani žena

Vladimir Kostić je podsetio i na reči Živojina Mišića da je jedini pravi heroj u svim našim ratovima bila srpska žena, jer dok su vojnici ginuli one su se borile za život, koliko je to bilo moguće.

- Treba se pokloniti onim ženama koje su iznele život i produžile ono što se danas nazvalo Srbima - naglasio je on.