Minirali im kuću, pa još i da plate?!
Da cela priča bude još apsurdnija, Opština je za tu svrhu angažovala privatnog advokata i privatnu građevinsku firmu koja se bavi tim poslom.
Advokat je Novakoviće pronašao u Srbiji i predočio im da "u roku od 30 dana" treba da raščiste šut i nagomilano šiblje oko srušene kuće, a zatim ga prebace na deponiju. Uz taj dokument uredno je priložen i "predračun" privatne građevinske firme koja je obračunala sve sa 25 odsto PDV-a da taj posao košta 16.750 kuna.
Novakovićima je ponuđeno i treće rešenje, a to je da lokalne vlasti podmire troškove čišćenja, ali uz potpisivanje sporazuma po kome, u slučaju da ne vrate taj novac, opština na osnovu založnog prava postaje vlasnik ne samo kuće, već i njihove parcele!
"Vesti" su imale uvid u kompletnu dokumentaciju koju je advokatica Ivana Stojić iz Mikleuša predočila Novakovićima i "četvrtu opciju".
"U slučaju da sa predlogom mirnog rešenja spora niste saglasni, moja stranka biće primorana da podnese prijavu građevinskoj i poljoprivrednoj inspekciji, što će pak izazvati nastanak dodatnih nepotrebnih troškova", stoji na kraju ovog dopisa.
- Poslednjih šest-sedam godina praksa lokalnih samouprava u Hrvatskoj je da vlasnici porušenih kuća moraju da raščiste šut, a u suprotnom im preti da ostanu bez svoje imovine. Možda je u pravnom smislu sve po zakonu, ali u slučaju porodice Novaković barem iz moralnih razloga opština nije smela da se još jednom naruga njihovoj patnji. Užasavajuće je da nekome kome je hrvatska vojska najpre otela člana porodice, a zatim im opljačkali i minirali imovinu, sada tražite da za to i plati. To je takvo ruganje da nemam reči - kaže ogorčeno Savo Štrbac, direktor DIC Veritas.
U Međunarodnom Crvenom krstu, nestanak Milana Novakovića je zaveden pod brojem HRZ-030411-01, a nestanak je formalno prijavio njegov ujak koji je u to vreme živeo u Nemačkoj.
Milanova majka Drena sve do smrti je obijala pragove svih mogućih i vladinih i nevladinih organizacija kako bi se saznalo za sudbinu njenog sina, ali skončala je, a da se Milan i dalje nalazi na spisku nestalih mada je dovoljno podataka da je Državno tužilaštvo Hrvatske do sada moglo da otkrije ne samo njegovu sudbinu, već i počinioce.
Milan nestao bez traga
Milan Novaković je 6. septembra 1991. godine zaustavljen na kontrolnom punktu Zengi u centru Mileuša kod benzinske pumpe u svom automobilu fijat 750, registarskih tablica NA 198-53. Zatim je uveden u kombi bjelovarskih tablica i odvezen u pravcu Slatine. Jedan pripadnik Zengi pošao je za njima u njegovom automobilu. Prema podacima MKCK Milan je navodno sahranjen pored puta Slatina - Lukavac.
Sledeće godine, u januaru 1992, za Svetog Jovana, pripadnici Zengi najpre pljačkaju, a zatim i miniraju njegovu porodičnu kuću u Mikleušu. Porodica Novaković je ubrzo izbegla za Srbiju.
Slučaj Radeta Komlenca
Savo Štrbac kaže da je do sada bilo više apsurdnih situacija u vezi sa "uklanjanjem šuta" iz porušenih kuća, a da je najgori slučaj Radeta Komlenca iz Kusonja kod Pakraca.
- Kada se Komplenac nekoliko godina po završetku rata obratio opštinskim vlastima da pita za obnovu kuće saznao je da je ostao ne samo bez nje, već i bez placa. Naime, vlasti Pakraca su postupile po istom modelu kao i u slučaju Novakovića, s tim što mu tada nisu slali nikakva dokumenta, već su ga i tužili i naplatili svoja potraživanja, a da on nije imao pojma da se protiv njega vodi bilo kakav proces u Hrvatskoj. Njega su uredno pozivali na ročišta, ali preko sudske table u Pakracu, mada su svi znali da je od 1995. u Srbiji. Na kraju je morao da plati i parnične troškove gradu Pakracu i trošak svom advokatu za zastupanje koga nikad nije ni video. Grad Pakrac je na kraju njegovu kuću poklonio Udruženju roditelja poginulih branitelja domovinskog rata - navodi Štrbac.