Za lopove nema odmora (1): Džeparoši haraju Evropom
Uglavnom u metropolama Starog kontinenta, oko turističkih znamenitosti, grupe profesionalnih lopova vrebaju i čekaju priliku da iskusnim tehnikama "olakšaju" žrtvu za torbu, sat, telefon, novčanik, keš koji nosi sa sobom. "Vesti" su istraživale ovu pojavu, koja je sve raširenija, pogotovo u Srbiji.
Glavne meke za ljude sa dugim prstima su turističke atrakcije. U Parizu su to Ajfelova kula, Monmartrt, Notr Dam, a pogotovo stanice metroa, gde je velika gužva, u Berlinu i Londonu trgovi gde se okuplja veliki broj ljudi i gde ima dosta kafića. Prema podacima evropskih policija, poslednjih godina najčešće "ordiniraju" državljani iz Rumunije, Bugarske, Ukrajine i sa Balkana.
Razlozi za ovako veliki broj krađa jesu teško dokazivanje krivičnog dela i male kazne.
Turisti se najviše pljačkaju zato što sa sobom nose dosta novca, a dok otkriju da su odžepareni i snađu se, te prijave slučaj, kradljivci su se već oslobodili tašni ili dokumenata i ostaju samo sa parama.
Činjenica je da policija efikasnije reaguje ukoliko je njen građanin pokraden, nego turista, što ne znači da i stanovnici tih gradova nisu često meta lopova.
- Dva su najčešća načina kako da prevare svoje žrtve. Na primer, priđe član bande i kaže meti da ima nešto na košulji. Dok ga briše od nepostojećeg izmeta ptice ili sosa od hrane, njegov saradnik ga opelješi. Drugi vrlo popularan način je čuveni "zlatni prsten". Prolaznik stane pored vas i kaže da li vam je nešto ispalo i pokaže iza vas na zemlji kako sija prsten. Dok vi gledate šta je, podignete ga, njegov kompanjon vas je olakšao za pare. Naravno nije zlato sve što sija, pa ni taj prsten nije vredan - opisuju metode ovih lopova izvori iz srpske policije za "Vesti".
Slična je situacija širom Evrope. Austrijska policija suočena je svake godine sa stalnim rastom džeparenja i bandi koje su se specijalizovale za tu vrstu kriminala, a za to koriste često decu. Ponajviše se ovim poslom bave bande iz Bugarske i Rumunije, pretežno romskog porekla, ali je prošle godine pažnju policije privukla i jedna bosansko-hrvatska banda koja je za ovaj kriminal koristila decu.
Prema proceni policije u Beču, jedan džeparoš dnevno u proseku ukrade oko 1.000 evra. Često "klijente" traže po podzemnoj železnici, te se u jednom vagonu nađe i čak do 10 kradljivaca, pa je skoro nemoguća misija da se otkriju blagovremeno.
- Žrtva može postati bukvalno svako. Oni pokušavaju da iskoriste nesmotrenost, a u prepunim vagonima metroa to je najlakše, isto kao i na ulici gde turisti razgledaju zdanja, a ne gledaju na svoje džepove - upozorava policija.
Austrijska policija prošle godine je, kao što smo pomenuli, razbila bosansko-hrvatsku bandu džeparoša, koja je koristila pretežno maloletne devojke i slala ih u "akcije" širom Evrope. Među njima bilo je devojčica dovezenih avionom iz Pariza sa svega 13 godina, koje su bile istrenirane za džeparenje, a dobile su zadatak da kradu po ulici i potom bi ih prevozili na drugu destinaciju.
Austrijske vlasti, zbog rastućeg broja džeparoša, osnovale su 2007. godine posebnu jedinicu koja se bavi tim problemom. Najpre se jedinica sastojala od sedam policajaca, a njihov broj je neprestano rastao. Bande koje haraju Bečom i drugim gradovima najčešće zloupotrebljavaju maloletnike, koji u slučaju da budu uhvaćeni ne mogu krivično da odgovaraju, pa ih puštaju na slobodu.
Međutim, iskusni policajci su se specijalizovali na pronalaženje osoba koje su šefovi bandi, čime žele da zadaju glavni udarac i zaustave njihovo delovanje. Upozoravaju građane da budu posebno obazrivi na mestima gde je gužva, što znači u javnom prevozu, centru grada, velikim skupovima, ali i na brojnim pijacama i bazarima koji se u ovo doba organizuju za najveći hrišćanski praznik Uskrs.
"Dribling" migranata
Iako statistika pokazuje da među ilegalnim migrantima nema previše kriminala, neki su se dosetili interesantnog načina da ostanu u zemlji izbora u Evropi. Tako je u Španiji bilo nekoliko slučajeva džeparenja, gde su lopovi uhapšeni i ispostavilo se da su u pitanju migranti. Kako su rekli policajcima, oni su se odlučili za ovaj "zanat", jer ako budu uhapšeni sudski proces mora da bude završen pre nego što budu proterani, a on obično traje više meseci. Takođe, ukoliko i budu osuđeni, uobičajena kazna je samo oko 100 evra.