Najmlađe niko ne štiti

- Razgovarajući sa decom pa i odraslima koji su bili žrtve seksualnog zlostavljanja, uviđaš kako ljudi gube veru u druge ljude i kako su neki "ljudi" samo uvijeni u kožu ljudi, a u stvari nisu ljudi već su najgore moguće zveri - reči su Igora Jurića koje odzvanjaju u ušima.

Nedavni slučaj iz Valjeva kada je šesnaestogodišnjak primorao dvanaestogodišnjakinju na oralni seks samo je jedan od stravičnih primera nasilja koji su svakodnevno oko nas.
- U svakoj trećoj školi u koju odem, minimum jedno dete mi se obrati. Razlog zašto se obraćaju baš meni je to što se poistovećuju sa Tijanom. To poverenje koje mi poklanjaju ne sme biti iznevereno. Ono što sam uvideo kao problem jeste da poverenja u institucije nema. To će definitivno biti tema našeg rada u budućnosti. Kao organizacija ćemo pokušati da nađemo rešenje, da tim žrtvama pomognemo na najbolji način i zaštitimo ih. Želim toj temi ozbiljno da priđem i da skrenem pažnju državnom vrhu da na tome mora da se radi. Iduće nedelje me očekuje razgovor sa premijerkom Anom Brnabić - kaže Jurić za "Vesti".

Tokom prethodnih nedelja upoznao je mnogo dece koja su odlučila da se njemu prvom povere o strašnim stvarima sa kojima se susreću.
- Ta deca se nikome ne poveravaju. Plaše se da kažu nastavnicima, jer je uglavnom reč o maloj sredini, svi se znaju i ne žele da sebi naprave veći problem od onog koji već imaju. Strah kod njih je ogroman - objašnjava Jurić.

Kako kaže, nije mu lako da se nosi sa tako teškim slučajevima.
- Ako meni nije lako da čujem takve stvari, zamislite kako je tek žrtvama. Jedna od najtežih priča koje sam ovih dana čuo jeste ispovest devojčice od 14 godina. Živi sa majkom, a konstantno je seksualno zlostavlja ujak. Dete nema čak ni podršku majke koja je ubeđuje da ne priča o tome jer bi to bila sramota. Još je strašnije što su nju počeli da krive za to što joj rade. Trenutno radimo sa njom na tome da se ohrabri i prijavi sve. Svakako i mi možemo da prijavimo, ali onda rizikujemo da ona od straha na svedoči o tome, i cela prijava pada u vodu. Devojčica je posle tribine tražila da nasamo popriča sa mnom. Kada sam ušao u prostoriju, dete je bukvalno ispustilo dušu. Kako smo zakoračili tako se zaplakala i to je bilo strašno gledati, jer je držala sve u sebi - ispričao je Jurić.

Pedofilija u ekspanziji

Igor Jurić kaže da je pedofilija u ekspanziji.
- Mi smo našim radom podigli svest, ali to nije dovoljno. Neinformisanost roditelja je ogromna. Mi se u to uveravamo svakog dana. Apelujem na ljude kada smo gosti u nekim školama da dođu, da čuju, da ništa neće izgubiti ako posvete toj tribini sat vremena svog života. Tih sat vremena može detetu da spase život. Roditelji imaju obavezu da se informišu - kaže Jurić.

Pravdu čekaju dve godine

Igor Jurić ističe da se često susreće sa slučajevima u kojima su žrtve prijavile nasilje, ali podršku sistema nisu dobili.
- Jedan od teških slučajeva koji sam čuo je slučaj devojčice koju je zlostavljao profesor u školi. Dete živi samo sa ocem, a zlostavljač je profesor čiji je rođeni brat načelnik policijske uprave, a sin jedan od inspektora. Profesor je devojčicu zlostavljao četiri godine i otac je podneo tužbu, ali prošle su već dve godine, a nije održano nijedno ročište. Zlostavljač se stalno žali na bolest i ročišta se odlažu - ističe Jurić.