Zavadi s Rusijom, pa vladaj Srbijom
Srpski zvaničnici prethodnih godina javno su govorili da trpe pritiske da uvedu sankcije Moskvi zbog prisajedinjenja Krima Rusiji. U ISAC fondu smatraju da je problem Srbije što još nije načisto šta su joj prioriteti.
- Ovo nije dobro jer su neke zemlje počele da nas prepoznaju kao "male Ruse", što nije tačno. Ovakvim ponašanjem rušimo sebi kredibilitet. Pitam se, kada uđemo u EU kako ćemo se postaviti prema Kini, zbog njihovih investicija u Srbiji. To su stvari koje bi sada trebalo da se rešavaju - kaže Igor Novaković iz ISAC fonda.
Ovakvoj argumentaciji evroentuzijasta analitičari suprotstavljaju činjenice koje racionalizuju problem. Oni ukazuju da se ne zna kada i pod kojim uslovima će EU biti spremna da primi zemlje Zapadnog Balkana. Zatim, da je nejasna sudbina EU posle Bregzita, a istovremeno podsećaju da Rusija u Savetu bezbednosti sprečava prijem Kosova u UN, dok kineske investicije predstavljaju značajan podsticaj posustaloj srpskoj privredi.
Dugačak štap
Dugogodišnji diplomata Zoran Milivojević kaže da je pitanje proširenja EU na dugom štampu.
- Na snazi je politika koju nam je posle Sofijskog samita EU - Zapadni Balkan predočio francuski predsednik Makron. A to je da je prioritet EU njeno institucionalno reformisanje, a ne proširenje - podseća Milivojević za "Vesti".
On ističe da Beograd treba da prati kakva će biti politika proširenja nove Evropske komisije, u kom obimu i sa kakvim karakteristikama. Nismo u obavezi, kaže Milivojević, da se unapred prilagođavamo u bilo kom smislu EU, i da naše državne i nacionalne interese podređujemo nečemu što u najmanju ruku nije izvesno, niti jasno definisano.
Mrtva tačka
Preokupirana Bregzitom, predstojećim izborima za Evropski parlament i neophodnom unutrašnjom rekonstrukcijom, EU Zapadni Balkan ostavlja u nasleđe budućoj Evropskoj komisiji i nasledniku Federike Mogerini. To su potvrdile i diplomate na margini zasedanja šefova diplomatije EU u Luksemburgu.
Oni su saglasni da je za stabilnost regiona rešenje kosovskog problema ključno. Istovremeno, EU nije uspela da pomeri sa mrtve tačke zastoj u pregovorima Beograda i Prištine nastao uvođenjem takse na robu iz centralne Srbije pre četiri meseca.
Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova najviše se zalagalo za nastavak dijaloga, ali je čak i njegov državni sekretar Mihael Rot izjavio "da ima utisak da je popustio strateški interes Brisela i mnogih članica EU prema Zapadnom Balkanu".
Beograd bez obaveza
Zoran Milivojević kaže da će izbori za Evropski parlament (EP) dodatno usporiti tempo evropskih integracija.
- Posle tih izbora trebalo bi da se formira nova Evropska komisija, a verovatno ćemo tek sledećeg proleća znati kakva je njena politika proširenja. U svakom slučaju, mi još nismo ni otvorili poglavlje 31 koje reguliše spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, a usklađivanje se radi na samom kraju procesa pridruživanja. Stoga nemamo ni obavezu da se u ovoj fazi usklađujemo sa Briselom po tim pitanjima - podseća Milivojević.
Ruski precedent
Tokom prošle godine EU je objavila ukupno 54 spoljnopolitičke deklaracije, tražeći od partnerskih država da se s njima usaglasi. Srbija je to učinila u 28 slučajeva.
- Najviše onih sa kojima se nismo uskladili odnosi se na Ukrajinu, Gruziju i Kinu, a sve one su na neki način u vezi s Rusijom. I srpski šef diplomatije Ivica Dačić je rekao da se nećemo usaglašavati sa deklaracijama koje imaju veze sa Rusijom, a suština je pitanje Kosova - podseća Igor Novaković iz ISAC fonda.
Odlaganje u nedogled
Upravo su u toku predizborne aktivnosti u 28 zemalja za Evropski parlament. Prošle sedmice na TV Frans 2 nosioci lista izjašnjavali su se da li su za članstvo Srbije u EU.
Od 12 francuskih političara čak njih 10 je odgovorilo da Srbija ne bi trebalo ni da 2025. godine bude primljena u članstvo. Među njima je bila i donedavna francuska ministarka za evropske poslove Natali Loazo, koja sada predvodi Makronovu listu na izborima za EP koji se održavaju od 23. do 26. maja.
Vladislav Jovanović: Evropi ne treba naša sirotinja
Kakav god bude sastav budućeg EP on će tražiti da priznamo Kosovo, smatra bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović. EU neće želeti u svom dvorištu neregulisan odnos Beograda i Prištine i u tim okolnostima nerealno je očekivati da bi oni pozitivno gledali na dalje proširenje, smatra iskusni diplomata.
- Na svoje već postojeće probleme oni neće dodavati nove. Pogotovo sa sirotinjskim zemljama Balkana koje će odmah tražiti novac ili će uneti neke svoje probleme sa kojima Evropa neće znati šta da radi - kaže Jovanović.