Pripovedač urbane melanholije - Momo Kapor

Najčitaniji srpski "laki" pisac, nezaobilazni deo sentimentalnog vaspitanja brojnih generacija, majstor-pripovedač, slikar po obrazovanju, Momčilo Momo Kapor rođen je u Sarajevu 1937.godine.

1961.godine diplomirao je slikarstvo na FLU u Beogradu, u klasi Nedeljka Gvozdenovića. Bavio se novinarstvom, godinama je pisao za NIN, Politiku… Pod pseudonimom tnejdžerke Ane godinama je pisao kolumne u “Bazaru” – “Beleške jedne Ane”. Pisao je šarmantno, sa lakoćom i posebnim sentimentom, koji nikada nije prelazio u patetiku, i zato je bio veoma omiljen i čitan. Proglašavali su ga piscem "džins književnosti", a Beograd je ostao njegov nepresušni izvor inspiracije.

Objavio je veliki broj naslova medju kojima i romane: Foliranti, Provincijalac, Beleške jedne Ane, Hej, nisam ti to pričala, Ada, Zoe, Una, Od sedam do tri, Knjiga žalbi, Zelena čoja Montenegra, Poslednji let za Sarajevo, Hronika izgubljenog grada, Čuvar adrese, Legenda o Taboru, Ivana, Lep dan za umiranje, samc, Eldorado zbirke priča: I druge priče, Lanjski snegovi, 101 priča, Smrt ne boli, hrestomatiju Sentimentalno vaspitanje, romansiranu autobiografiju Uspomene jednog crtača, knjige za decu Onda (Sanja) i Lero-kralj leptira. Na engleskom je objavio neobični vodič "A Guide to the SerbianMentality"…

Autor je i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket, Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj vikenda). Po romanima “Una” i “Knjga žalbi” snimljeni su filmovi.

Preminuo je u Beogradu 2010.godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.