Momir Bulatović: Kako je ruski bataljon zaposeo aerodrom u Prištini
Da li je mogao da izbije treći svetski rat?
Film "Balkanska međa" puni bioskopske sale u Rusiji, Srbiji i državama našeg regiona. Zahvaljujući producentskom pristupu koji nalikuje na holivudski, kao i snažnoj distribuciji, realno je očekivati da će ga pogledati rekordan broj gledalaca. Naročito onih koji su tek bili rođeni u vremenu kada se odigrao stvarni povod koji taj ruski film, u režiji Andreja Volgina, prikazuje kroz slobodnu umetničku viziju.
U toj ratnoj drami unutar autorove slobode, ipak, postoje nesumnjive istorijske činjenice, piše Bulatović.
Činjenica je da je motorizovani bataljon ruske armije zaposeo aerodrom Slatinu u Prištini i da je to duboko povredilo NATO komandu. NATO je bombardovao SR Jugoslaviju, ubijao civile, razarao infrastrukturu, trovao zemlju, vodu i hranu… ali i doživeo konačno poniženje u susretu sa jedinicama Vojske Jugoslavije, koje su, neporažene i u besprekornom vojničkom poretku, napuštale južnu srpsku pokrajinu, prepuštajući staranje o bezbednosti stanovništva Ujedinjenim nacijama, na osnovu Rezolucije 1244.
Ali, nezavisno od filma, zainteresovanoj javnosti još nije konačno jasno kako je i zbog čega došlo do događaja zbog koga, kažu, umalo nije izbio treći svetski rat. Prisećajući se tog vremena čujemo da su ondašnji dopisnici zapadnih medija u panici gledali oklopne transportere sa ruskom trobojkom, pitajući se da li da beže ili da izveštavaju.
Da Rusi nisu zauzeli aerodrom...
Glavnokomandujući NATO snaga, američki general Vesli Klark, saznavši da su Rusi na aerodromu u Slatini, naredio je svom potčinjenom, britanskom generalu Majklu Džeksonu da puca i otera ih, na šta je ovaj uzvratio: "Nisam lud da izazovem treći svetski rat".
Tim povodom brojni eksperti su razmenili argumente o tome ko je naredio tu rusku vojnu akciju i kakav je bio njen politički i vojni značaj.
Sledi podsećanje iz prve ruke, nastavlja Momir Bulatović.
Naredbu za pokret ruskog bataljona je doneo onaj koji to jedino može - ruski državni i vojni vrh. Učinjeno je to na izričitu molbu Slobodana Miloševića, predsednika SRJ. Ruskom bataljonu je pružena sva moguća logistička podrška. Policija je čistila put pred njima, gorivo su tankovali na usputnim pumpama (besplatno), a narod ih je častio hranom i pićem.
Taj potez je imao nesumnjivi politički značaj, ali mora se naglasiti i njegov ogromni vojnički uticaj. Greše oni analitičari koji ističu da je to bilo bez posebnog vojnog značaja, jer je, upravo sa vojničke tačke gledišta, ta odluka bila doneta i uspešno sprovedena. Da ruski bataljon nije zaposeo aerodrom, NATO bi transportnom avijacijom odmah prebacio svoje mehanizovane oklopne snage i ugrozio povlačenje jedinica Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije.
Kada se Vojska Jugoslavije uspešno povukla, prestala je potreba da ruski vojnici čuvaju aerodrom, pa su bili povučeni kao i nakon svakog drugog uspešno obavljenog vojničkog zadatka, zaključuje Momir Bulatović.