Statistika kao lakrdija

Istovremeno, izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava, u 2018. godini, iznosili su 546 evra, što je nominalno za 3,5 odsto više u odnosu na 2017. godinu. Kako je precizirano, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi domaćinstava sa gradskog područja 2018. godine iznosili su 557 evra i bili su viši za tri procenta nominalno u odnosu na 2017, a kod domaćinstava sa ostalog područja iznosili su 511 evra i bili su viši za 5,2 odsto nominalno, nego godinu pre.

Ekonomista Danilo Šuković za "Vesti" kaže da je statistika nepouzdan pokazatelj realnog života u Srbiji.

- Kod nas naročito važi ona krilatica da je statistika "tačan zbir netačnih podataka". Najvažnije je da podaci idu naruku vladajućoj garnituri, a šta je sa građanima manje je bitno - kaže dr Šuković.
On navodi da u Srbiji ima deset odsto siromašnih, a isti procenat siromašnih je i u Americi. Pa ipak naša sirotinja živi sa 50-100 evra mesečno, a njihova sa mnogo većim iznosom.

- Ne znam šta to znači da su rashodi za 6,3 evra veći od prihoda. Da li to znači da ako budem gladovao nekoliko dana, da će mi prihodi biti 40-50 evra veći. Pa zaposleni ljudi u Srbiji jedu u pekarama, gde ima 95 odsto masti. Pa transmasti su zabranjene u normalnim zemljama, a mi ih jedemo - navodi dr Šuković i ocenjuje da je na delu "statistička lakrdija".

Istovremeno, izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava sa gradskog područja iznosili su 560 evra, odnosno nominalno 3,3 procenta više nego 2017, dok su kod domaćinstava sa ostalog područja ti izdaci iznosili 523 evra, odnosno nominalno 3,9 odsto više nego godinu pre.

Trošak na sve strane

Na izdatke za transport ide 9,3 odsto prihoda, za ostale lične predmete i ostale usluge (5,9 odsto), za odeću i obuću (5,3 odsto), za komunikacije (5,2 odsto), za rekreaciju i kulturu (5,1 odsto), za alkoholna pića i duvan (4,9 odsto) i 13,3 odsto činili su izdaci za ostale grupe lične potrošnje.