Utorak 02.04.2019.
08:49
sputniknews.com, Vestionline

Usisali istok Evrope, pa je na red došao Balkan

EPA/Toms Kalnins
 

Kako se navodi, nedugo pre raspada SSSR predsednik SAD Džordž Buš stariji, premijerka Velike Britanije Margaret Tačer, predsednik Francuske Fransoa Miteran, kancelar Nemačke Helmut Kol, kao i šefovi diplomatija tih država obećali su Moskvi da bivše države Varšavskog dogovora neće stupati u Severnoatlansku alijansu.

NATO je bio izgubio razlog svog postojanja nakon nestanka "sovjetske pretnje" i 1993. godine su se u SAD čuli pozivi da se, ili promeni pravac delatnosti, ili da se ukine. Te parole su imale "snažan efekat vudu magije" koja je dobila oblik invazije NATO-a pod rukovodstvom Vašingtona na Balkan.

Dalje "pretvaranje NATO-a u zombija", piše list, desilo se 1994. godine kada je Alijansa inicirala program "partnerstvo za mir" za saradnju sa zemljama koje nisu članica organizacije. Tada su se Poljska, Češka i Mađarska i praktično cela istočna Evropa postrojile na na pragu Alijanse, jer su im SAD obećale vojnu pomoć protiv "ruske pretnje".

Svoju ulogu, naglasio je magazin, odigrali su i izbori u SAD 1996. godine kada su se i Bil Klinton i njegov protivnik Bob Dol založili za širenje NATO-a.

List navodi da Rusija '90-ih godina nije predstavljala pretnju, niti je bilo razloga za razmišljanje da se ona može vratiti.

Ipak, Klinton i američki senatori su bili očarani mogućnošću da se napravi pravi istorijski izbor i perspektivom da se sakupi što više novca za kampanju.

Osim toga, za širenje Severnoatlanske alijanse su bili zainteresovani i proizvođači oružja, pošto im je stupanje novih država u organizaciju obećavalo nove narudžbine.

Sada, navodi list, u Alijansu namerava da stupi Gruzija koja je postala vojni protektorat SAD.

- Ako američki predsednik Donald Tramp ne želi da Moskva vidi u Gruziji buduću platformu za napad na Rusiju, treba jednostavno da kaže "ne" - zaključio je autor članka.

2024 © - Vesti online