Usisali istok Evrope, pa je na red došao Balkan

Kako se navodi, nedugo pre raspada SSSR predsednik SAD Džordž Buš stariji, premijerka Velike Britanije Margaret Tačer, predsednik Francuske Fransoa Miteran, kancelar Nemačke Helmut Kol, kao i šefovi diplomatija tih država obećali su Moskvi da bivše države Varšavskog dogovora neće stupati u Severnoatlansku alijansu.

NATO je bio izgubio razlog svog postojanja nakon nestanka "sovjetske pretnje" i 1993. godine su se u SAD čuli pozivi da se, ili promeni pravac delatnosti, ili da se ukine. Te parole su imale "snažan efekat vudu magije" koja je dobila oblik invazije NATO-a pod rukovodstvom Vašingtona na Balkan.

Dalje "pretvaranje NATO-a u zombija", piše list, desilo se 1994. godine kada je Alijansa inicirala program "partnerstvo za mir" za saradnju sa zemljama koje nisu članica organizacije. Tada su se Poljska, Češka i Mađarska i praktično cela istočna Evropa postrojile na na pragu Alijanse, jer su im SAD obećale vojnu pomoć protiv "ruske pretnje".

Svoju ulogu, naglasio je magazin, odigrali su i izbori u SAD 1996. godine kada su se i Bil Klinton i njegov protivnik Bob Dol založili za širenje NATO-a.

List navodi da Rusija '90-ih godina nije predstavljala pretnju, niti je bilo razloga za razmišljanje da se ona može vratiti.

Ipak, Klinton i američki senatori su bili očarani mogućnošću da se napravi pravi istorijski izbor i perspektivom da se sakupi što više novca za kampanju.

Osim toga, za širenje Severnoatlanske alijanse su bili zainteresovani i proizvođači oružja, pošto im je stupanje novih država u organizaciju obećavalo nove narudžbine.

Sada, navodi list, u Alijansu namerava da stupi Gruzija koja je postala vojni protektorat SAD.

- Ako američki predsednik Donald Tramp ne želi da Moskva vidi u Gruziji buduću platformu za napad na Rusiju, treba jednostavno da kaže "ne" - zaključio je autor članka.