Sačuvali smo našu slobodu
Bez milosti, časti i srama su nam u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. godine bombama rušili otadžbinu. Punih 78 dana trajali su napadi na vojne, privredne i civilne objekte. Teško su nam ostetili infrastrukturu, privredne objekte, škole, zdravstvene ustanove, spomenike kulture, crkve i manastire... Sedmoro učesnika akademije govorilo je o NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije.
Akademiju je otvorio protostavrofor Djuro Djurdjević po blagosovu Njegovog Preosveštenstva Vladike Siluana, nadahnuto i tužno prisećajući se tih dana strepnje za svakoga ko je bio izložen dejtvu šest stotina puta jačeg neprijatelja.
U svom obraćanju generalni konzul Republike Srbije je pozdravio generalnog konzula Ruske federacije dr Šipilova i sve prisutne napominjući i prisećajući se svih dogadjanja od pre 20 godina kada je zajedno sa drugima koji su bili ovde sa neizvesnošću pratio i telefonom pozivao u otadžbinu, jednako se raspitujući i strahujući za živote svih koji su trpeli.
- Imali smo ovde i podršku drugih naroda, a pogotovo ruskog i grčkog, na čijem čelu je tada ovde bio Vladika Stilijanos, koji je nedavno preminuo, baš na dan kada smo sa njim i organizovali prvi protest ovde pred američkom ambasadom, kada su se srpske i grčke zastave izmešale i kada smo uputili oštar protest Havardu što se priključio toj akciji. Zahvaljujem se CKUD Njegoš i svim ljudima koji su učestvovali u pripremi i organizaciji akademije koja je izbacila emocije i podsetila nas na sve što smo preživljavali pre 20 godina. Nadam se da ćete i ubuduće da obeležavate ovaj dan i podsećati nas na sve što su nam uradili a to i dalje čine.
Rečima razumevanja, ohrabrenja i utehe se obratio i ruski konzul, koji se zahvalio na prijemu i rekao da mu je dobro poznato kroz šta je sve prolazio srpski narod.
Borba protiv satanizacije
Gospodin Milorad Gajin, bivši član srpskog nacionalnog saveza naglasio je:
- Bilo nam je teško, trudili smo se da se borimo ovde protiv satanizacije našeg naroda što je bilo vrlo teško jer svi mediji bili protiv nas.
Zaštiti rod Srpski!
Na kraju subotnje akademije, koju je osmislio i realizovao predsednik Crnogorskog društva Njegoš Sidnej, Slobodan Lazović, on se u emotivnom obraćanju zahvalio svim govornicima i gostima, te pročitao molitvu za spas mnogostradalnog naroda srpskog... U danima bombardovanja Jugoslavije ova molitva je čitana u pravoslavnim ruskim crkvama.
"Svedobri, daj im zaštitu vladiko svedržitelju, primi smireno moljenje naše za pravoslavni rod srpski. Molimo te, o milostivi, za pravoslavnu braću našu, koja sada toliko strada i čije sveto polje Kosovo, kao oltar zapovjedni, nasilnici žude da otmu, izgnavši iskonske srpske prastanovnike kraja ovog, oni koji vredjaju njihove žene i devojke, ubice koje ne štede ni žene ni decu. Sećajući se svih dobara koja su dali nama i ocima našim, izbeglim nekada od muka i smrti od bezbožnika, braća nasa Srbi, koji su nas primili u svoju otadžbinu, molimo te Svedobri, da im daš u ovom privremenom životu zaštitu od onih koji napadoše na njih, a u večnom životu spasenje i radost večnu, molitvama prečiste Vladičice Bogorodice, prvo-prestolnika srpskog Svetitelja Save i svih Svetih slovenskih i vaseljenskih.
Spasi Gospode ljude svoje, jer ti je sve moguće i tebi kao svesilnom, blagodarenje i slavu svi mi šaljemo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, u Svetoj Trojici jedinom Bogu, sada uvek i u vekova vekova. Amin."
Mržnja merena tonama
Melanija Petranović, Aleksandar Perišić, Radoslav Radović, Igor Kilibarda, Nikola Medojević, Ljiljana Radović, dr Ekaterina Živanović čitali su tekstove prijatelja ali i neprijatelja našeg naroda. Među njima su bili tekstovi ili govori Ričarda Bernsa, Sel Magnuson, Remzija Klarka, Adrijana Pauneskua, Petera Handkea, Bela Ahmadulina, Danijela Djankane, Patrika Beson i Hesusa Hernandes Brotonsa, Aleksandra Solženjicina, Rendala Mejdzora, Huana Peresa Kreusa, Stele L. Džetres, Jevgenija Jevtušenka, Lenarta Hajdenberga, Rejmonda Kenta, Ričarda Bekera i nemačkog psihologa dr Henzela.
U govorima su opisane strahote i data statistika o broju letova, izbačenim tonama smrtonosnog tovara bombi i krstarećih raketa, te broju aviona koji su nosili razorne terete. Zaprepašćujuće je bilo ponovo čuti da nam je uništeno više od 50 mostova, 36 objekata za komunikacije, onesposobljeno 470 kilometara puteva, 595 kilometara železničkih pruga, kao i pet civilnih aerodroma. Dugo bi se moglo nabrajati sve što je uništeno i a što su učesnici akademije iznosili, ali se moglo i razabrati da se naša zemlja oduprla agresiji i očuvala najveće nacionalne vrednosti, slobodu i dostojanstvo uprkos svim opasnostima koje je nosila neobuzdana vojna mašinerija NATO alijanse.