Slovo ljubve na engleskom
Kao što je poznato, u svom književnom delu despot Stefan Lazarević peva o Božijoj, agape ljubavi bez premca i granica. U nastojanju da tu srednjovekovnu književnost približi, Anđelkovićevo delo je stoga ne samo deo književnog već i kulturnog i istorijskog značaja za srpskog ili čitaoca na engleskom jeziku.
Vasil kaže da je jedan od motiva da predstavi "Slovo ljubve" na engleskom jeziku, uz prateću književnu analizu, da ovdašnja deca koja možda ne vladaju najbolje srpskim jezikom upoznaju jednu od najpoznatijih srpskih pesama. Takođe i da saznaju da je Stefan Lazarević proglasio Beograd za prestonicu Srbije, te osnovao Resavsku školu u manastiru Manasija koji je njegova zadužbina. Tu školu je vodio Konstantin Filozof.
- Iako deca ovde uče srpski jezik, činjenica je da oni bolje vladaju engleskim nego srpskim. Knjiga je, takođe, namenjena svim Srbima, ali i ljudima sa engleskog govornog područja, da bi im približila najbolju srednjovekovnu pesmu. Takođe, ima i Australijanaca koji su zainteresovanu za našu književnost - kaže Vasil Anđelković za "Vesti".
Kao i prethodnu knjigu "Prvi srpski bukvar", autor planira da i drugu pokloni đacima srpske škole i zainteresovanim čitaocima širom sveta, pošto će i ona biti dostupna i u elektronskom obliku.
- "Prvi srpski bukvar" bio je besplatan u "pdf" formatu i najveći broj preuzimanja registrovan je u Americi, odnosno u okolini Čikaga. Tvrdi povez se prodavao po simboličnoj ceni. Knjiga je štampana isključivo iz nekomercijalnih razloga. Ovde nema zarade, najveća nagrada za mene je da neko pročita knjigu i podeli svoje utiske sa mnom - veli Vasil Anđelković.
Kako naručiti
Zainteresovani čitaoci za Vasilovu analizu "Slobo ljubve" mogu da dođu do kopije kontakitanjem autora na e-mail adresu: abfineprint@gmail.com, a uskoro će se naći i u arhivi Nacionalne biblioteke Australije.
Obimna građa
Pripremajući se za analizu "Slovo ljubve" na engleskom jeziku, autor kaže da je pročitao obimnu istorijsku građu gde je došao do zanimljivih i malo poznatih detalja o Stefanu Lazareviću.
- Tokom istraživanja naišao sam na malo poznate podatke o životu despota Stefana Lazarevića i različite podatke o mestu gde je sahranjen. U vreme Stefana Lazrevića, Srbija je bila u vazalnom odnosu Mađarske i Turske. Kako se okretala politika, tako se i Lazarević okretao. Srbija je zahvaljujući njemu imala unutrašnju samostalnost i još uvek je Turci nisu zauzeli, sve do 1459. godine kad počinju da vladaju celom Srbijom - navodi Anđelković.