Morbidna trgovina u Srbiji (1): Bubreg za struju, grobnica za stan
Nemaština je, kažu poznavaoci prilika, zajednički imenitelj rasprodaje "porodične srebrnine", ali i trgovine na crnom tržištu ljudskim organima, decom, a u poslednje vreme sve masovnije i kupoprodajom počivališta bliskih predaka. Možda i nije za čuđenje ako se zna da se svojevremeno trgovalo i pogrebnim uslugama.
Bilo kako bilo, jasno je da danas više ni večne kuće nisu večne, a koliko je novi biznis unosan govore brojke i do 16.000 evra po kojima se grobnice nude, neretko uz opis "na dobroj lokaciji".
Tako je jedan od prodavaca objašnjavao da je mesto na beogradskom groblju Orlovača "na svega nekoliko minuta od ulaza", a drugi isticao i "odličan pogled" sa groblja Lešće.
Odluku o prodaji večne kuće bliskog srodnika, oglašivači će, ako ih i ne pitate, opravdavati širokom lepezom razloga, ali niko od njih, o koncu, ne poriče da mu treba novac. Obično priznaju da nemaju da plate grobarinu, ili žive u drugom gradu, pa ne mogu da održavaju grobnicu, ili jednostavno kažu da su ostali bez posla, a od nečeg treba živeti.
Grobnice su, međutim, vlasništvo i njima se ne može tek tako trgovati. Umesto kupoprodajnog ugovora, propisi unose neophodnost stavljanja potpisa na dokument o trajnom ustupanju, kao i da se grobno mesto da kupcu testamentom da bi formalno bio vlasnik. Pritom, svojevrsna prodaja kostiju predaka, po zakonu, ne sme da se obavlja u prvih deset godina, a kada istekne rok može se, ali i ne mora obaviti ekshumacija pokojnika koja košta oko 150 evra.
Pošto ovakvi oglasi nestaju sa sajtova brzinom munje, jasno je u kolikom je zamahu morbidni biznis. Međutim, nije i jedini od kojeg se normalnom čoveku diže kosa na glavi. Na delu je i ponuda organa, pa su na specijalizovanim srpskim portalima pre nešto više od godinu dana kružili oglasi za prodaju bubrega, po ceni od 30.000 do 40.000 evra.
Ljudi koji su se odlučili na ovaj neverovatan potez nisu krili da im je novac neophodan za rešenje egzistencijalnih problema, lečenje, obezbeđivanje krova nad glavom, pa čak i puko preživljavanje.
Ovakva trgovina je krivično delo, pa se kako kažu u nevladinom sektoru, obavlja "ispod radara" i prema razrađenoj šemi. Ljudi spremni da prodaju bubreg jave se kao donori, pa u razgovoru priznaju da to ne rade iz humanih razloga, već zato što im je novac neophodan.
Dug za struju primorao je prošle godine penzionera Stojana Mitića (72) iz Niša da javno ponudi svoj bubreg. Njegova penzija je 150 evra, supruga prima svega 100, pa kako je rekao novinarima, odricanje od bubrega jedini način da njegova porodica više ne sedi u mraku. Priznao je da je dobio ponudu od 6.000 evra.
Stanje u zemlji je uticalo na pojeftinjenje organa, pa se, kako saznajemo, cena bubrega "po komadu", prepolovila.
Srbija se, osim kupoprodaje organa, suočila i sa aferom oko prodaje mesta na listama čekanja na zračenje obolelih od kancera.
Nije nepoznanica ni prodaja dece. Najčešće devojčica od deset do 14 godina, uglavnom iz romskih porodica koje roditelji udaju za nadoknadu od 2.000 do 15.000 evra "klijentima" u Srbiji i inostranstvu. Maloletnu ćerku je jedan otac iz sela kod Kruševca pre dve godine prodao za 3.000 evra i automobil opel suza, a ovu neverovatnu trgovinu ugovorio je sa majkom koja je želela da oženi sina. Potpisali su i ugovor o plaćanju na rate od 200 evra mesečno i sve bi išlo kao po loju da se za "dil" nije pročulo u komšiluku i otac prodavac je završio s krivičnom prijavom.
Pedofilima na izvol'te
Jezivo, ali istinito, ima roditelja koji prodaju seksualne usluge maloletnih kćeri. Nedavno je u Subotici uhapšena 42-godišnja Eleonora R, koja je podvodila svoju devojčicu od 14 godina za 50 evra. Žena koja se i sama bavi prostitucijom, posao za dete je ugovarala telefonom i čekala u susednoj prostoriji da njena ćerka završi seksualni odnos. U Smederevu su otac i majka prodavali 12-godišnju ćerku, primoravajući je na seks sa poznatim i nepoznatim ljudima koji su na ovaj način naplaćivali očeve dugove iz kafana. Agonija ove devojčice trajala je pune tri godine.
Staž za evre
Zbog trgovine penzijama neki od službenika Penzionog fonda su završili iza rešetaka. Neki su prodavali godine staža, pa čak obezbeđivali penzije onima koji nikad nisu radili. Beogradom je kružila i priča da se do radnih mesta u nekim preduzećima može doći sa "plavim kovertama" sa pet i više hiljada evra u zavisnosti od vrste usluge. Zanimljivo, na sajtovima se mogu videti i oglasi o prodaji biznisa, a uglavnom se nude apartmani, restorani, vinski podrumi ili barovi. Jedan od biznismena je svojevremeno bio spreman da se odrekne razrađenog posla sa vinima za 1,8 miliona evra.