Trampov general: Srbi su nam 1999. održali lekciju iz ratovanja
"Klinton je planirao samo 5 dana vazdušnih udara"
Makmaster, jedan od najvećih kritičara američkog samopouzdanja u vođenju ratovanja, nekoliko puta je odlikovan zbog učestvovanja u brojnim američkim vojnim operacijama, a zbog odličnog vođenja jedinica tokom prvog Zalivskog rata protiv Iraka neko vreme je i podučavao u američkim vojnim školama. Često je predavao studentima o operacijama u kojima je ili direktno učestvovao, ili je čak i predvodio neke operacije.
U "Pukotinama u temeljima", eseju koji je objavio, ozbiljno se uhvatio u koštac s nedostacima američkih procena neprijateljskih snaga i dosta značajnim obaveštajnim propustima. Dobar deo tog rada odnosi se upravo na problematiku bombardovanja SRJ 1999. godine.
Rušenje američkog F-117 bila je čista slučajnost, tvrde tamošnji analitičari, pokušavajući da prikriju nedostatke svoje tehnike koju su Srbi iskoristili i navode da je to bio jedinstven sklop okolnosti i da se može zanemariti pri analizama sukoba na Kosovu. Tadašnji predsednik SAD Bil Klinton odlučio je da interveniše u ratu na Kosovu, kako bi zaustavio srpsku vojsku.
"Akcenat je stavljen na precizne vazdušne udare kao potencijalno rešenje problema. Sve efikasniji vazdušni udari bili su vrlo privlačni predsedniku koji je hteo da primenjuje silu, ali istovremeno je hteo da smanji rizik za američke vojnike i izbegne negativne posledice u javnosti i u Kongresu", piše Makmaster.
Izvorni Klintonov plan predviđao je samo pet dana vazdušnih udara, koji bi naterali Slobodana Miloševića na povlačenje i odustajanje od nastavka rata na Kosovu.
"Postojalo je veliko samopouzdanje u ishod rata. Jugoslavija je bila slaba država, koja nije mogla da zapreti NATO bazama ili komunikacijskim kanalima", piše Makm
"Uništeno manje od 5 odsto srpskih borbenih sastava"
Američki sateliti iz svemira i bespilotne letelice iz vazduha pratile su srpske snage, ali loše vreme, oblaci i planinski teren značajno su smanjili informacijsku nadmoć na koju su se navikli američki vojnici.
"Milošević je predvideo NATO-ove poteze. Samo nekoliko nedelja pre početka vazdušnih napada Milošević je povukao vojsku na granicu s Kosovom. Kad su vazdušni udari počeli, iste te trupe su Albance pogurale prema makedonskoj i albanskoj granici. NATO je bio potpuno iznenađen. Vazdušna kampanja je stoga imala neželjene posledice i ubrzala je etničko čišćenje koje je trebalo zaustaviti", napisao je Makmaster.
Planirana petodnevna operacija tako se razvukla na nekoliko meseci vazdušnih udara.
"Manje od 5 odsto srpskih borbenih sastava uništeno je za 78 dana bombardovanja. NATO-ovi napori u napadima na neprijateljsku kopnenu vojsku očito nisu uspeli. Sva razmera neuspeha postala je očigledna tek kad je rat bio gotov", zaključio je Makmaster u svom radu.