Odobreno - roditeljima dece sa kancerom se ne umanjuju zarade tokom bolovanja

Odbor je u načelu prihvatio i Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, o predmetima opšte upotrebe, kao i predlog izmena Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj upotrebi opojnih drogi i psihotropnih supstanci, o kojima će takođe poslanici sutra raspravljati, a koji donose velike promene u zdravstvu. 

Predlogom zakona o zdravstvenom osiguranju pređvideno je da roditelji imaju pravo na bolovanje s primanjme cele zarade tokom lečenja deteta od raka ili nekog drugog teškog oboljenja do navršene 18 godine, a bolovanje će morati da obnavljaju na svakih šest meseci. 

Do sada su roditelji teško obolele dece imali pravo na 65 odsto ličnih primanja i četiri meseca bolovanja i obično su napuštali posao ili dobijali otkaz kako bi bili uz svoju bolesnu decu.

Novina je i to da će izabrani lekar moći da otvori bolovanje do 60 dana, umesto dosadašnjih 30 dana, kao i da lekari specijalisti mogu da upute pacijenta na bolničko lečenje, a ne samo izabrani lekar, rekao je Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić, koji je na Odboru obrazlagao predložene zakone. 

Predvideno je i da oni koji se tri puta ne odazovu na preventivne preglede, a za to nemaju opravdanje, moraju da plate 35 odsto cene lečenja, ako se razbole od bolesti za koju je bio predviđen skrining.

- Statistika je pokazala da se mali broj ljudi odaziva na skrininge za rak dojke, grlića materice i debelog creva. Ideja je da uputimo pozive na skrining i da, ako se neko tri puta ne odazove i ne opravda svoj nedolazak, participira 35 odsto u budućem lececnju, ako se razboli od te bolesti - rekao je Vekić.

Takođe, žene koje su operisane od karcinoma dojke imaće pravo na korekciju ili rekonstrukciju dojki na teret zdravstvenog osiguranja.

Vekić kaže i da je predlogom zakona predviđeno da svi građani bez zdravstvene knjižice mogu da dobiju i palijativno zbrinjavanje, da će im biti dostupne obavezne vakcine i skrinig pregledi.

Do sada su oni koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imali pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. 

Kad je reč o Predlogu zakona o zdravstvenoj zašiti, predloženo je prebacivanje primarne zdravstvene zaštite na državni nivo, osim apoteka koje ostaju u nadležnosti lokalne samouprave.

- Objedinjavanjem domova zdravlja i opštih bolnica pravimo zdravstvene centre i racionalizovaćemo nemedicinski kadar, odnosno administraciju i tehničku službu - objašnjava Vekić.

On kaže i da je predloženim zakonom predviđen dopunski rad, odnosno da doktori koji rade u državnoj službi na sekundarnom i tercijalnom nivou mogu zasnovati dopunski rad u svojoj matičnoj ustanovi do jedne trećine vremena, kao i da lekari u okviru dopunskog rada imaju mogućnost da ostvare saradnju s najviše tri privatne medicinske ustanove.

- Olakšali smo uslove za otvaranje privatnih poliklinika, jer će moći da se osnuju sa dve specijalističke grane, a do sad je bilo tri. Bolnice će moći da imaju i organizacione jedinice van svojih sedišta - dodaje Vekić.