Sajt "Politiko" o bombardovanju SRJ
Bombardovanje je završeno posle 10 sedmica, kada se srpska vlast saglasila da potpiše mirovni sporazum, a koji je predviđao povlačenje srpskih snaga sa Kosova i dolazak mirovnih trupa NATO.
Politiko piše da je američki Predstavnički dom 11. marta, sa 219 glasova za i 191 glasom protiv izglasao neobavezujući rezoluciju, kojom je podržan plan tadašnjeg predsednika Bila Klintona o slanju američkih vojnika na Kosovo.
Većina republikanaca se usprotivila rezoluciji, dok su pristalice predsednika tvrdile da "SAD imaju moralnu obavezu da zaustave genocidni rat koji bi mogao da izazove širi sukob".
To je bila druga velika NATO kampanja bombardovanja u istoriji Alijanse, posle one sprovedene 1995. godine u BiH, dalje navodi Politiko.
Napadi su, ističe Politiko, po prvi put izvedeni bez prethodne saglasnosti Saveta bezbednosti UN i napominje da je poznato da bi Kina i Rusija iskoristile svoje pravo veta, blokirajući tako operaciju.
U kampanji je bilo uključeno 1.000 aviona koji su izvodili napade iz baza u Italiji i Nemačkoj, kao i sa nosača aviona Teodor Ruzvelt, stacioniranog u Jadranskom moru.
Avioni NATO su imali više od 38.000 borbenih letova, a krstareće rakete ispaljivane sa američkih brodova i podmornica.
Osim "dvojice američkih pilota koji su ubijeni tokom obuke u Albaniji", NATO nije imao nijedan gubitak tokom tih 78 dana napada.
Bilo je, navodi Politiko, "nekih pogrešnih procena bombardovanja" koje su dovele do smrti izbeglih kosovskih Albanaca i srpskih civila.
Politiko podseća i da je pet preciznih američkih bombi 7. maja 1999. pogodilo kinesku ambasadu u Beogradu, usmrtivši trojicu kineskih novinara, što je dovelo do diplomatskog spora između Pekinga i Vašingtona.
NATO snage su 12. juna stigle na Kosovo iz Makedonije, a istog dana su ruski vojnici stigli u Prištinu, što je "rezultiralo zajedničkom okupacijom", piše briselski sajt.
Uprkos mirovnim snagama, mnogi kosovski Albanci su vršili odmazdu nad, kako piše Politiko, "srpskom manjinom, primoravajući mnoge od njih da pobegnu u Srbiju".
Portal navodi da je u oktobru 2000. godine svrgnut Slobodan Milošević, koji je umro u pritvori Haškog suda u martu 2006. godine te da mu zbog smrti nije mogla biti izrečena presuda za optužbe kojima se teretio za zločine protiv čovečnosti i genocid.