Grujičić: Potrebna je tačna naučna analiza zagađenosti zbog NATO bombardovanja

Skupštinska komisija za ispitivanje posledica bombardovanja tvrdi da su deca rođena u periodu NATO bombardovanja "osetljivija na nastanak" malignih oboljenja krvi.

S druge strane su oni koji pojašanjavaju da epidemije kancera nema i da se štetnost osiromašenog uranijuma precenjuje. Pravu istinu ipak mogu znati jedino oni koji se sa onkološkim pacijentima svakodnevno suočavaju.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Danica Grujičić rekla je da ako pogledate stanovništvo Srbije, 7,2 miliona iz 2010. po popisu, moramo biti svesni činjenice da ne postoji porodica u zemlji koja nema nekog obolelog od malignih bolesti.

Kako ističe, da li u najužoj porodici ili u široj - to je činjenica.

- Ono što smo kao kliničari primetili, to je da se određene vrste tumora koje su se javljale isključivo kod ljudi od pedeset ili šezdeset godina - sada javljaju kod dece - rekla je Grujučićeva.

U jednom periodu, od 2008. do 2012. godine, drastično su nam se pogoršali rezultati lečenja dece, ističe doktorka Grujučić.

- Moram sa ponosom da kažem da naša koleginica sa Instituta sa onkologiju i radiologiju na pedijatriji zajedno sa nama lepo sarađuje i da kada su u pitanju tumori mozga imali smo praktično svetske rezultate - kaže doktorka.

Nisu se mnogo razlikovali procenti izlečenih ili produženih života u odnosu na svetske, kaže doktorka Grujičić.

- Međutim, u tom periodu nismo znali da li negde grešimo. Isto operišemo, dajemo iste lekove, ali nismo uspeli da vidimo zašto u tih četiri-pet godina su nam drastično lošiji rezultati, tumori su bili agresivniji - kaže ona.

Kako ističe, sada u ovom periodu pojavljuju se tumori koje patohistolozi u Americi, Engleskoj, Nemačkoj ne mogu da klasifikuju.

Grujučićeva kaže da sada nemate klasifikaciju tumora centralnog nervnog sistema kod dece a  pojavili su se neki tumori za koje ne mogu da kažu koji su to tumori ni na osnovu genetskih analiza.

Prema njenim rečima, mora da se napravi naučna studija koja će dokazati šta je u Srbiji zagađeno.

- Ne možete gledati celu populaciju, morate gledati lokacije koje su bombardovane, a bombardovano je 70 odsto civilnih ciljeva, svako postrojenje koje je bilo na mapi hazarda - rekla je ona.

Ako se desi poplava, zemljotres, bombardovanje, oslobađaju se tada toksične materije iz tih postrojenja i u određenom regionu se pravi ekološka katastrofa, objašnjava ona.

- Nije cela Srbija zagađena, ono što nijedna vlast nije uradila posle 1999. godine je metodična i tačna naučna analiza, šti znači imali smo postrojenje tu i tu, toliko i toliko toksičnih materija - kaže Grujučićeva i dodaje da svuda u svetu imate priznate matematičke modele na osnovu kojih može da se izračuna koliko je bilo toksičnih materija.

- Kasnimo, ali nismo zakasnili - zaključila je Grujučićeva