20 godina od NATO agresije nad Srbijom

24. marta 1999. godine iz Italije  krenuo je let "Milosrdni anđeo" kako je NATO nazvao svoju akciju protiv Savezne Republike Jugoslavije. Tokom 78 dana i noći bombardovanja, u 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 razornih projektila.

Poginuo je 1.031 pripadnik Vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode kao nestale.

Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Prisećamo se događaja koji će zauvek ostati upisani u istoriju srpskog naroda.

Srbi oborili američki ponos 

Jugoslovenska protivvazdušna odbrana 27. marta 1999. godine oborila je čuveni američki jurišni avion za uništavanje odbrambenih sistema F-117. "Noćni soko" pogođen je između Rume i Šapca i srušio se u atar sela Buđanovci.

Naftna rafinerija Pančevo

U Pančevu je 4. aprila oko 4:30 sa dve rakete bombardovana rafinerija nafte, pogođena je RJ Energana. Poginula su dva radnika a četvoro zadobilo teške telesne povrede

Pančevo je za 78 dana NATO bombardovanja 24 puta gađano. Na meti su najčešće bile fabrike sa opasnim materijama: Rafinerija, Petrohemija i Azotara iz koje je u kanal otpadnih voda u Dunav ispušteno 250 tona tečnog amonijaka. U Rafineriji je tad izgorelo 80.000 tona nafte i naftnih derivata,a iz Petrohemije je ispušteno 460 tona visokotoksičnog vinil-hlorida.

Grdelička klisura

Napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri je izveden 12. aprila 1999. godine (drugog dana Pravoslavnog Vaskrsa), kada je avion NATO pakta ispalio dve rakete i pogodio putnički voz koji je prelazio preko železničkog mosta na Južnoj Moravi u Grdeličkoj klisuri.

U eksploziji i plamenu od ovih pogodaka izginulo je i povređeno mnogo putnika. Tačan broj poginulih i ranjenih do danas nije sa sigurnošću utvrđen. Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali.

Žrtve pod ruševinama RTS-a

NATO avijacija je 23. aprila u 2.06 časova svojim ciljevima na prostoru tadašnje SRJ pridružila i zgradu nacionalne televizije. U Aberdarevoj ulici u samom centru Beograda, pogođena je centralna zgrada Radio-televizije Srbije.

Život je izgubilo 16 radnika ove medijske kuće a još 16 je povređeno. Prvi put u istoriji ratovanja dogodilo se da je jedna medijska kuća bombardovana.

Povod ovog događaja bila je "Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO", koji je donela Vlada Srbije je u oktboru 1998. godine donela. Zatim i Zakon o informisanju, čime je ograničavano reemitovanje stranih medija 

Simbol Beograda sravnjen do temelja

Avalski telekomunikacioni toranj postao je simbol Beograda 1965. godine, a do temelja je srušen bombama 29. aprila 1999. godine u 22.40 časova.

Nije njegova simbolička vrednost izazvala bombardovanje, nego tvrdnja NATO-a da je toranj deo srpske ratne vojne mašinerije.

Tragedija u Varvarinu

Tragedija u Varvarinu desio se 30. maja 1999. u toku NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Toga dana avioni bombarderi NATO-a, koji su pripadali nemačkoj vojsci, bombardovali su most u Varvarinu oko 13:25 časova po lokalnom vremenu.

Iako je vazdušni napad na ovaj mali grad počinjen u sred dana, kada se oko mosta nalazilo preko 1000 ljudi, zvaničnici NATO-a su napad nazvali "legitimnim" a žrtve "kolateralnom štetom".

Most je bombardovan u dva navrata i tada je ubijeno 10 civila. Povređeno je ukupno 30, od kojih je 17 zadobilo teške telesne a 13 lakše telesne povrede. 

Dan kada su bombe padale u centru Niša

Sedmog maja 1999. godine, oko 11:20, Šumatovačka ulica, autobuska stanica i Tvrđavska pijaca zasute su kasetnim bombama. U ovim napadima poginulo je 16 Nišlija, dok ih je 18 povređeno. Među poginulima je bila i 26-godišnja žena u poodmakloj trudnoći.

U ovom napadu NATO alijanse stradali su civili koji su bili u blizini pijace u centru Niša. Poginulo je njih 16, a povređeno još 18 od kojih su neki ostali bez ruku ili nogu.

Kasetnom municijom je pogođena i međugradska autobuska stanica i Tvrđavska pijaca, a bombe su padale i pored zgrade patologije Kliničkog centra, gde je poginulo i povređeno nekoliko ljudi, kao i u Duvaništu.

KBC Dragiša Mišović

Klinički centar raketiran je 20. maja 1999. godine, 50 minuta poslije ponoći, a u napadu je poginulo 11 osoba - sedam vojnika, tri pacijenta i jedan radnik.

Poginuli su gardisti Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić, kao i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Razorena je Neurološka klinika, a od eksplozije demolirane i zgrade Centra za dječje plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušerska klinika.