Slovenački premijer odbio da govori u Evropskom parlamentu
Njegova stranka, Lista Marjana Šarca (LMŠ), računa da će svoje prve evroparlamentarce dobiti na majskim izborima za EP, pa je najmlađi predsednik slovenačke vlade dosad u poruci kritičarima na društvenim mrežama pokušao da objasni svoju iznenađujuću odluku, ali nije naišao na mnogo razumevanja.
"Moj govor u EP pred nove evropske izbore mogao bi da se shvati kao predizborni nastup, a oni koji me sada kritikuju što sam odbio poziv sigurno bi mi spočitavali upravo to da sam odlučio da govorim", napisao je Šarec na društvenim mrežama u reakciji na kritike.
Dodao je da veruje da će za njegov govor u Strasburu ili Briselu biti još prilika, posebno s obzirom na to da će Slovenija u drugoj polovini 2021. predsedavati Evropskom unijom.
Zbog odbijanja da govori u EP, Šarec je doživeo kritike i sleva i zdesna, a neki smatraju da je odbijanjem napravio veliki gaf umesto da nastup za evropskom govornicom iskoristi za promovisanje svoje vlade, ali i zemlje i njenih interesa u celini.
Slovenačka evroparlamentarka Tanja Fajon iz Socijalnih demokrata (SD), Šarčevih saveznika u Vladi, napisala je da je Šarec propustio veliku priliku "da Sloveniju čuju".
Tu je priliku iskoristilo već deset evropskih čelnika, među njima Angela Merkel, Emanuel Makron, italijanski i hrvatski premijeri, pa je odustajanje Šareca da govori prava šteta, napisala je Fajon.
Reagovao je i slovenački evroposlanik Igor Šoltes, koji pripada grupaciji "zelenih", također kritiziravši premijera zbog njegove odluke, koju shvata kao nedostatak političke mudrosti.
"Ono što nije bilo teško za Merkelovu, Makrona, pa, na kraju, i Plenkovića to je, čini se, teško našem Šarcu. To je bila izgubljena prilika da Sloveniju čuju u Evropi i da se čuje šta ona misli o evropskoj budućnosti", naveo je Šoltes u reakciji na društvenim mrežama.
Neki slovenski mediji, ne navodeći izvore, navode da je Šarčevo odbijanje poziva da govori pred EP-om možda povezano s time da tu evropsku instituciju vodi Antonio Tajani, koji je politiku, a i širu publiku u Sloveniji i Hrvatskoj duboko povrijedio svojim izjavama o "italijanskoj Istri i Dalmaciji", ali i kasnijim medijskim relativiziranjem doba u kojem je Italiji vladao fašistički diktator Benito Mussolini, zbog čega se Tajani kasnije morao opet izvinjavati i tumačiti da je antifašist i demokrat.