Uoči odluke o sudbini Radovana Karadžića - tri scenarija

Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične sudove, u sredu bi trebalo da izrekne presudu nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću u drugostepenom (žalbenom) postupku. Karadžić je osuđen prvostepeno na 40 godina zatvora za zločine počinjene tokom poslednjeg rata na teritoriji te države.

Nekadašnja haška istražiteljka Nevenka Tromp za Avaz govori o tri moguća scenarija presude. 

Njoj je, kaže, najpoželjnija opcija, pa i najlogičnija, da bude proglašen krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu zajedno sa tadašnjim strukturama Srbije. 

Ona, međutim, ne isključuje ni mogućnost da Karadžić bude oslobođen. 

- Prvi scenario je da velikim delom bude potvrđena prvostepena presuda po kojoj je dobio 40 godina robije jer je kriv za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i genocid - kaže Tromp. 

Kao drugi navodi mogućnost da prvostepena presuda bude preinačena i da znatno bude smanjena zatvorska kazna, pa čak i da Karadžić bude oslobođen, a kao treću mogućnost, ona vidi da bude osuđen na doživotnu robiju. 

- Smatram da će sudije igrati na sigurno, pa se neću iznenaditi ako na kraju bude osuđen da do kraja života ostane u zatvoru. Time bi se umirila javnost u BiH, odnosno žrtve zločina za koje je odgovoran Karadžić - rekla je Tromp, koja je radila kao istražiteljka tribunala u postupku protiv bivšeg srpskog i predsednika SRJ Slobodana Miloševića. 

Tromp, koja je i autorka knjiže "Smrt u Hagu", u kojoj detaljno govori o suđenju Miloševiću, kaže da bi Karadžić mogao biti osuđen i za, kako kaže, genocid u Bosanskoj krajini i/ili Podrinju. Kaže da veruje da će Karadžić biti osuđen na doživotnu robiju uz "sitne korekcije prvostepene presude". 

- To bi bio neki status kvo. Prvostepena presuda već je poznata. Ako se ne bi dirala uloga Srbije u ratu u BiH, onda je to neka sigurna opcija za Tribunal - smatra Tromp. 

Karadžiću je suđeno po dve tačke za genocid, po pet tacaka za zločne protiv čovecnosti i po četiri tačke za kršenja zakona i običaja ratovanja koje su počinile srpske snage tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. 

Pretresno veće Haškog tribunala je pre tri godine, 24. marta 2016., proglasilo Karadžića krivim za genocid na području Srebrenice 1995. godine i za progon, istrebljivanje, ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje), terorisanje , protivpravne napade na civile i uzimanje talaca. Osuđen je u prvom stepenu na 40 godina zatvora. Osloboden je krivice po optužbi za genocid u drugim opštinama u BiH. Na sutrašnjem izricanju presude biće predstavnici Udruženja logoraža BiH, predvođeni pedsednikom Jasminom Meškovicem i predstavnice Udruženja Majke Srebrenice. 

Izricanje presude zakazano je za sredu, u 14 sati,