Utorak 19.03.2019.
08:25
Vestionline, Tanjug

Istraživanje: Da li je vreme za pomirenje sa NATO?

EPA/Toms Kalnins
 

Samo trećina građana prihvatila bi izvinjenje zbog NATO bombardovanja, dok ostale dve trećine ne bi, izjavio je sinoć direktor Instituta Naim Beširi u uvodu debate "20 godina od NATO intervencije, da li je vreme za pomirenje".

U debati su učestvovali poslanik Dragan Šormaz, bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, sociološkinja Vesna Pešić i predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović.

Saradnja Srbije i zapadne vojne alijanse za građane Srbije zaslužuje nešto veću ocenu od dvojke, rekao je Beširi i dodao da na ocenu nije uticala ni činjenica da većina od 52 miliona evra donacije Ministarstvu odbrane dolazi od zemlja članica NATO.

Istraživanje čije je rezultate Institut dobio juče pokazuje i da 31 odsto građana podržava saradnju. 

Članstvo podržava svega 10 osto građana, dok se 79 odsto protivi toj ideji, naveo je Beširi i

dodao da je istraživanje pokazalo da 45 odsto građana smatra da je za tih 78 dana, "koji su bili skoro najcrnji dani u skorašnjoj istoriji", ubijeno između 2.000 i 5.000 ljudi.

Hjuman rajts voč dokumentuje, kako je rekao direktor Insituta, da je za to vreme stradalo između 488 i 527 civila, i to u Srbiji 201 a na KiM između 278 i 317, a u Crnoj Gori osmoro.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, ubijena su 754 čoveka.

- Ubijeno je 454 civila i 300 pripadnika oružanih saga. Među civilima bilo je 207 ljudi srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 Albanaca, 14 Roma i 14 pripadika ostalih nacionalnosti - preneo je Beširi podatke FHP.

Po tim podacima, stradala su 274 pripadnika vojske i MUP-a i 26 iz OVK.

Na debati, čiji je moderator bila novinarka Olja Bećković, Jovanović je rekao da pomirenje nije moguće, jer je NATO deo onih snaga koje učestvuju u secesiji Srbije.

- Progutati pilulu pomirenja, nemoguće je - rekao je Jovanović, što je izazvalo aplauze prisutnih, ali i komentar bivšeg predsednika DS Šutanovca da je sada jasno ko je zvao goste na debatu.

Jovanović je, između ostalog, ocenio da je rat mogao da se izbegne i da je u Rambujeu, koji je prethodio bombardovanju, bilo nekoliko neprihvatljivih tačaka za Srbiju.

Šutanovac je podsetio da se generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izvinio građanima Srbije, što je nasmejalo publiku.

Šutanovac je podsetio i na teške trenutke u zemlji tokom bombardovanja, poput obračunavanja s neistomšljenicima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ali i obećanja iz Rusije da će Srbiji stići moćno oružje.

On je rekao i da građani Srbije vole da žive u legendama i ne poštuju tuđe žrtve. 

Sociološkinja i političarka Vesna Pešić ocenila je da su reakcije Srbije na obeležavanje godišnjice NATO agresije, kako godine prolaze, "sve luđe i luđe", da one idu od nekad prihvaljive komemoracije do današnje ideje o vojnoj paradi u Nišu ili nedavne ocene ministra odbrane Aleksandra Vulina da je to bio terorizam.

Pešićeva je podsetila da je Srbija članica Partnerstva za mir od 2006. i da se tada pomirila s NATO-om, s kojom je dosegla maksimum saradnje, te da je jedini mogući korak napred na tom polju članstvo.

Šormaz, koji je šef delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, rekao je da bi za Srbiju bilo najbolje da nastoji da obnovi odnose sa SAD koje je imala pre 100 godina i da postane opet "lojalan, kredibilan i predvidiv partner" Vašingtonu.

2022 © - Vesti online