Budžet Pentagona u tri reči - Kina, Kina, Kina

Tema kojom se Šenan vodio kada je u četvrtak predstavio vojni budžet SAD, "takmiči" se, kako navodi agencija, s drugim problemima sa kojima je suočen američki predsednik Donald Tramp.

Tokom rasprave o budžetu, više vremena se razgovaralo o zidu na južnoj američkoj granici sa Meksikom ili o finansiranju dela zida iz vojnog budžeta, nego o spoljnoj politici, uključujući i sukob u Siriji ili vojno nadmetanje s Kinom, Rusijom ili Severnom Korejom.

Šenan nije prvi ministar odbrane koji je zabrinut zbog Kine, a dešavalo se da su i ministri u administraciji bivšeg predsednika Baraka Obame zatražili obrt u američkoj politici prema Kini.

Šenan Kinu posmatra kao gorući problem, koji je izašao van granica vojne moći i postao prioritet dve najjače stranke u SAD.

- Previše dugo ignorišemo ovaj problem. Kina agresivno modernizuje svoju vojsku, sistematski krade naučne i tehnološke dokumente i pokušava da pronađe vojnu prednost kroz strategiju kombinacije civila i vojske - stoji u predlogu budžeta Šenana, koji za Pentagon traži 718 milijardi dolara.

Budžet predviđa 25 milijardi za nuklearno oružje u 2020. godini, a za cilj ima da očuva prednost u odnosu prema Kini. AP navodi da Kina ima dosta manji arsenal nuklearnog oružja od SAD, ali da on značajno raste.

Šenan je takođe naveo i druge napretke koje je postigla Kina, uključujući i hipersonične rakete, koje se mogu koristiti protiv SAD, a protiv kojih Amerika nema adekvatnu odbranu.

- Kasnimo. Bili smo spori u sustizanju u poljima kao što je sprečavanje Kine u njenim regionalnim ambicijama, uključujući i napore da u potpunosti kontroliše Južno kinesko more, na koje prava polaže i još nekoliko zemalja - rekao je Šenan, prenosi AP.

Pojedini analitičari smatraju da su Šenan i Pentagon preuveličali pretnju koju Kina predstavlja.