Petak 15.03.2019.
18:31
Danas

Osuđeni smo da budemo jeftina radna snaga

V. Sekulić
 

Međutim, od toga po svemu sudeći nema ništa, bar u narednih pet do 10 godina, jer nema ko da povuče rast. Prema analizi urednika MAT-a Ivana Nikolića, problem srpske privrede je njena struktura i to posebno u industriji, koja se zasniva na malim i srednjim preduzećima - piše Danas.

- Postoji neka percepcija da mala i srednja preduzeća mogu da nose razvoj, ali ne mogu. Njihova priroda je da budu naslonjeni na velike jake sisteme. Mi smo u početnim godinama tranzicije ugasili velika preduzeća, a ono što je ostalo su fabrike niske tehnologije i niske dodate vrednosti kao što je na primer železara. Ne možemo dugoročno da održimo visoku stopu rasta. Iluzija je da možemo da skočimo sa tri-četiri na pet-šest odsto godišnjeg rasta, jer nema ko taj rast da napravi - ocenjuje Nikolić.

- U najpozitivnijem ishodu tek za pet godina se može nešto promeniti. Pitanje je i kako to izvesti, pošto državne firme više nemamo, a pitanje je da li privatnici to hoće i mogu - napominje Nikolić.

Da nema mnogo šanse za skok na viši nivo privrednog rasta smatra i Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, samo što on ističe da ni strane kompanije neće doprineti razvoju srpske privrede.

- Srpska privreda više nema kičmu razvoja. I to malo velikih preduzeća što je preostalo više zavisi od države nego što može biti generator rasta. Jedan deo tih kompanija je u rukama stranaca i one nemaju visok multiplikativni efekat, odnosno nisu povezani sa dobavljačima u Srbiji da bi vukli privredni razvoj - napominje Savić.

Prema istraživanju Ivana Nikolića, mala i srednja preduzeća u Srbiji su preopterećena radnom snagom u poređenju sa Mađarskom, Slovačkom, Češkom i Poljskom (Višegradska grupa). Prema podacima iz 2016. prosečno malo preduzeće zapošljava sedam ljudi, a u ovim zemljama 3,1 radnika. Ovo čini srpska preduzeća mnogo neproduktivnijim od centralnoevropskih.

Mereno bruto dodatom vrednošću, prosečni zaposleni u srpskom MSPP sektoru pravio je 11.448 evra, dok je u CIE 17.382 evra. Po ovome, produktivnost u srpskim malim preduzećima je skoro četiri puta manja nego u EU, gde je prosek 42.714 evra po zaposlenom. Otuda je i doprinos MSPP Srbije rastu dodate vrednosti od 2012. do 2016. bio 48,4 odsto, dok je u zemljama CIE bila 55,3 odsto.

Međutim, ni sa velikim preduzećima stvar nije bolja. Dodata vrednost po zaposlenom u velikim preduzećima u 2016. bila je 17.935 evra, dok je u Češkoj to bilo 35.168 evra, u Mađarskoj 32.371 evro, a Slovačkoj 36.588 evra. Najmanja razlika je u IKT sektoru gde je prosečna dodata vrednost po zaposlenom bila 26.926 evra, a u CIE oko 40.000 evra.

2019 © - Vesti online