Ko nema imanja, nema ni prava

"I kod nas, i u drugom svetu, ima ljudi koji čovekovo pravo mere po kesi. Što god ti je veća kesa, veće ti i pravo. Ko nema imanja, nema ni prava. A dužnosti, vidite, ima. Kad dođe red da se ide na granicu, onda se ne veli: Ti si puki siromašak, nisi uživao nikakva prava u opštini, nisi smeo izlaziti na biralište, stoga sad sedi kod kuće, i ne moraš ići na bojište. Jok, već bio bogat, bio siromah, marširaj! I to ona puka sirotinja u prvu liniju, a na bogataše posle jal će doći, jal neće doći red. Kad siromašku njegova nemaština ne smeta da gine za državu, ne treba da mu smeta ni onda, kad treba da uživa neka građanska prava u državi. Čovečja glava velika je cena, jer, kao što je poznato, svaki čovek ima samo po jednu. Ko, dakle, za domovinu glavu daje, taj mnogo daje. Tom se cenom sve iskupljuje". (Novinar Pera Todorović o pravu glasa u Srbiji, 1882)