Slobodan Milošević - Lične, političke i sudske drame (5): Osveta gnevne braće
- U jednoj od brojnih bitaka s Turcima, Nikolin otac Staniša, inače knez, beše pogubljen 1802. godine. Njegova žena Jovana ostala je s petogodišnjim sinom Nikolom. Mlada udovica s nejačetom našla se na mukama. I ona je, kao i Turci, znala da je lud onaj ko ubije oca, a sina mu ostavi živa! Kud će tužna, na koju će stranu?
Jovana se sa sinom obrela u jednom izbegličkom karavanu, u za nju već mitskoj Rusiji, u Odeskoj guberniji. Tu se mlađani Nikola brzo odvažio, pa je dospeo čak u Petrograd u tamošnju Vojnoinženjeresku akademiju, koju s lakoćom završava. Često ga je budio zov zavičaja, ali umesto da se vrati i postane knez u Vasojevića, da nastavi očevim putem, Nikola je dospeo na golemi Kavkaz.
Tu je za geografske karte snimao ogromne prostore, utvrđujući granične crte i kočiće velike carevine. Imao je izuzetan dar za jezike. Njegovi biografi tvrda da je mogao da zbori (i govori), ali i da piše na ravno 13 jezika. I to mu je pomoglo da, posle Kavkaza, dospe u Carigrad, u rusko poslanstvo. Tu srpski i plemenski zov već postade jači.
Vizija pruge Beograd-Bar
Ostvario je značajnu saradnju s knezom Milošem Obrenovićem. Knezu je Nikola bio od velike koristu oko utvrđivanja granice kneževine, koja je 1830. stekla značajnu autonomiju. Nikola je tada samom knezu izložio svoju vizionarsku zamisao: da uđe u graditeljski podvig, da gradi drum Beograd-Bar! Kako je Miloš bio realan državnik, znajući moć svoje kneževine kao i Srba izvan nje, podsmehnuo se Nikolinoj ideji.
Ironija srpskog knjaza, koji je usput savetovao Nikoli da se malo pozabavi stokom, tačnije prodajom svinja, rastužila je Vasojevićevog vizionara. Marvena trgovina, kako se u Srbiji zvala unosna prodaja svinja, nije išla uz prirodu osobe koja je, ipak, gledala malo dalje.
Pruga Beograd-Bar je, i pored kneževog podsmeha, mnogo kasnije, ipak sagrađena. Uostalom, apstraktni i konkretni majstori u svemu, pa i u biznisu, nikada nisu išli zajedno: vreme je radilo za prve, a trenuci za druge.
Nikola je u glavi nosio državotvorno delo, a u džepu plan za njegovo ostvarenje. Ideja i plan su se sastojaliu sledećem: prostore Vasojevićkog plemena treba omeđiti i proglasiti ih za kneževinu, koja bi se zvala Holmija, tačnije Brđanija! Nikola je Brđaniji namenio pijemontsku ulogu - postala bi centar novog Dušanovog carstva!
Da bi tu nameru i ostvario, Nikola je dugo opipavao puls Vasojevićkih komšija, ali i tadašnjih evropskih sila. Najpre je sebi obezbedio leglitimitet: od Njegoša je dobio uverenje - a na osnovu sačuvane povelje, koja se nalazila u Cetinjskom manastiru - da je Nikola zaista potomak kneza Radonje Humljanina, koga je u to dostojanstvo uzvisio potonji car Srbije, Stefan Dušan Nemanja 1346. godine.
Sa zvučnom titulom, četiri državljanstva i pasoša, znanjem "svij jezika", Nikola je obilazio London i Pariz, dok je sa jakom poljskom emigranstskom organizacijom, u glavnom gradu Francuske, sklopio i prvi međudržavni ugovor Brđanije!
Turska poternica
Brđanija je stekla i svoju geografsku kartu (tri puta je bila veća od tadašnje Crne Gore), zatim zastavu (preuzeti barjak krstaš Boška Jugovića, iz Kosovskog boja), grb, svoj iskovani groš (novac), prvi zakon... Dakle, sve što je neophodno pravnoj državi.
Nikola i njegova žena, kneginja Anastasija, imali su i svoje pečate, koji su čuvani do naših dana. A pečat je onda predstavljao osnovno vladarsko obeležje. Brđanija se zvanično oglasila 1842. godine!
Iako je smatran za najobrazovanijeg državnika u Evropi, Nikola je u samom činu vladanja ispoljio dosta naivnosti. Kretao se svakodnevno kneževinom i sa malobrojnim i nejakim obezbeđenjem kome je bio pridodat i konj, naravno - "neblindirani".
Ovo ističemo posebno zbog toga što je (i) Nikola, nakon proglašenja Brđanije, bio izložen jeakom pritisku onoga što bi se danas moglo nazvati međunarodnom zajednicom. Turska je u tim pritiscima bila najžešća, jer se Nikola usudio da svoju državu proglasi u njihovoj carevini!.
Protiv nove kneževine bili su i Beograd i Cetinje, koji su, istovremeno, polagali istorijsko i prirodno pravo na prostore Brđanije!
Za drskim plemenskim knezom, behu rasposlate i poternice. A ko ga "privede pravdi", pred carigaradski sud prema javnom obećanju Turske, dobija i novčanu nagradu u iznosu od 7.000 groša. Čini li se ovo danas prepoznatljivim?
Nikola je, pre veka i po uspeo da umakne tadašnjem "Haškom tribunalu", koji je, istina, bio lociran u Carigradu, ali ne i osveti gnevne braće.
Slobodan Milošević je potomak istog plemena!
Sve za Brđaniju
Nikola je, činjenica, prkosio i sudovima i poternicama - svim, pa i sebi, samo da se Brđanije ne odrekne. Da je uz ponos imao i hrabrosti, on je pokazao i na delu. Zbog toga nije zaboravljen: o njemu su objavljene dve knjige, dok su dve u pripremi, a sve to na isteku drugog milenijuma.
Nikola se, i pored svekolikih pretnji, kretao i van kneževine. Tako je boravio i na Skadru, gde je na prepad uhvaćen i stavljen u okove i suvozemnim putem "isporučen" - pravno rečeno: izručen - sudu u Carigradu, gde je trebalo da okajava grehe. Da li lukavstvom, kesom teškom 7.000 groša ili podrškom neke velike sile - tek, uspeo je da umakne svojim goniocima i čuvarima, i da se ponovo vrati u okrilje omiljene Brđanije!
Njegoševa "istraga"
Ko je ubio Nikolu Miloševića Vasojevića tog jutra, u Donjem Zagaraču, dok je odlazio na Cetinje, gde je imao važne političke razgovore sa kolegom Njegošem? Zasedu i ubistvo pripremali su mu Vuko i Todor Toroman, Njegoševe perjanice, kojima je u poslu pri ruci bio i rođak Mića Toroman. Svi su bili iz Njeguša, rodnog mesta svoga knjaza.
Da bi otklonio sumnju sa sebe, mudri Njegoš je naložio detaljnu istragu. Hroničari i Nikolini biografi još nisu uspeli da otkriju izveštaj o istrazi, ali jesu činjenicu da je knez Danilo, naslednik Petra Petrovića Njegoša, naredio da se podignuti spomenik Nikoli sruši, što beše i učinjeno leta 1857.