Mirković poslao saopštenje: Svoj teret nosim sam

Saopštenje prenosimo u celosti.

Ovim putem želim javno da se obratim i otklonim svaku sumnju i bilo kakvu neizvesnost oko mog daljeg statusa u Partizanu. Podneo sam ostavku zbog meni neprihvatljive situacije, u kojoj se moj klub nalazi. O tome s pravom mogu da sudim, jer sam za 25 godina fudbalske karijere, prošao crno-beli put od odanog igrača, do predanog trenera.

Moja ostavka nije moj moralni čin. Ne! Ja sam sve radio kako sam najiskrenije mislio i najbolje umeo. To je moj manir i moje vaspitanje, ljudsko i sportsko: pošteno i hrabro - i na terenu i na klupi. To nikako ne znači da sam trener bez greške. Uvek sam spreman za stručnu analizu i odgovornost za sopstvena dela. Svoj teret nosim sam i bilo bi pošteno da svako nosi svoj…

Tako bi bilo lakše Partizanu! 

Izvinjavam se svima, koji su pomislili da je rastanak mogao da bude drugačiji. Možda je i mogao, ali ovo je konačna odluka čoveka, koji beskonačno voli Partizan. Zato molim sve prave partizanovce da uvaže moj stav i da ga poštuju.

I na kraju, iz sve snage aplaudiram svakom mom igraču i stručnom saradniku ponaosob. Uvek smo bili prava grupa, nije nas napuštao timski duh i to u izuzetno teškim okolnostima, koje samo mi znamo. Uvek zajedno, delili smo istu sudbinu kao velike ekipe i to treba da ostane najjači utisak naše saradnje. Rezultatski, nismo bili najbolji, to treba da priznamo, a ko poznaje današnji fudbalski poredak to svakako i razume. Želim im svu sreću u nastavku karijera.

Vreme je da sada zastanem, i zbog Partizana, i zbog sebe. Između Partizana i mene nikada neće stajati barijere … Tužan sam što mojim dolaskom nisu rešeni problemi kluba, ali biću najsrećniji čovek na svetu ako moj odlazak bude prekretnica ka novim odlukama, novim okolnostima, novim ljudima i novom vremenu dostojnom slave šampionskog Partizana... One koju pamtim iz igračkih dana.

S poštovanjem,

Zoran Bata Mirković