Ponedeljak 11.03.2019.
00:52
N. S. Preradović - Vesti

Poreska sablja: Sve bogataše pod udar zakona

pixabay.com
Foto: Ilustracija

O tome da li građani treba da brinu, na kome je teret dokazivanja uvećanja imovine i o predloženom tekstu zakona razgovaramo sa pravnikom Đerđom Papom, poreskim stručnjakom koji je svojevremeno bio pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije.

Nacrt zakona o poreklu imovine predviđa da građanin kod koga se ispostavi da poseduje nezakonito stečenu imovinu plaća porez od 75 odsto.

- Prema predloženom tekstu Zakona, osnovicu posebnog poreza čini revalorizovana vrednost nezakonito stečene imovine indeksom potrošačkih cena od poslednjeg dana kalendarske godine za koju je utvrđena nezakonito stečena imovina do dana donošenja rešenja o posebnom porezu. Po prirodi stvari, poreska stopa ove vrste poreza mora biti velika ako se utvrdi da je stečena nezakonitim putem. Visoka stopa poreza treba da destimuliše sve one koji bi u budućnosti pokušali da izbegnu plaćanje poreskih obaveza.

Teret dokazivanja uvećanja imovine je na Poreskoj upravi. Koliko će to biti izvodljivo?

- To je pitanje za milion dolara. Ali u svakom slučaju - izvodljivo je. Samo za to treba da bude ispunjeno mnogo preduslova. Pre svega mogućnost Poreske uprave da pristupi mnogobrojnim registrima i evidencijama iz kojih se može videti kojom imovinom raspolaže fizičko lice koje se kontroliše. To nije samo katastar (gde se nalazi evidencija nepokretne imovine), već i podaci MUP-a i drugih državnih organa kao i podaci banaka i finansijskih institucija.

To će, izvesno, nužno otvoriti određena pitanja kao što je npr. pitanje tajnosti štednih uloga fizičkih lica i propisa koji tu tajnost regulišu. Drugi problem nalazi se u činjenici da postoji propis koji reguliše rokove čuvanja dokumenata i dokumentacije od strane privrednih društava. Ti rokovi, u nekim slučajevima, su tri ili pet godina, a Zakon se odnosi na period od početka 2007. Kako će Poreska uprava postupati ako u postupku dokazivanja naiđe na ovaj problem ostaje da vidimo.

Na osnovu čega će fizička lica dokazivati da su imovinu sticala na zakonit način (plata, nasledstvo, priznanice)?

- Najbolji dokazi su oni u pismenom obliku. Dakle, platni spiskovi, poreske prijave, potvrde firme da je fizičko lice ostvarilo prihod... Isto tako, kao relevantan dokaz o kupovini npr. nepokretnosti svakako mora biti dovoljan i ugovor (ili potvrda o prijemu kupoprodajne cene) o prodaji neke ranije stečene nepokretnosti. Dokaz o raspolaganju zakonito stečene imovine svakako može biti i nasledstvo, dobitak od igara na sreću...

Smatram da kao dokaz mora da se prihvati i izjava o tome da je imovina kupljena od primljene pozajmice članova porodice, pa i trećih lica. Naravno, u tom slučaju Poreska uprava može da utvrđuje iz kojih sredstava je to lice dalo zajam. Reč je o najkomplikovanijem delu zakona, a to je sprovođenje poreskog postupka, gde stvari ne mogu da se znaju unapred. Za uspešno vođenje postupka biće neophodni kvalitetni poreski službenici - pravnici sa nadprosečnim znanjem u vođenju poreskog postupka.

Bez tog preduslova bojim se da će neki postupci završiti kao mnogi koji su vođeni početkom ovog veka na osnovu odredaba Zakona o ekstraprofitu. Mnogo rešenja poništio je sud zbog manjkavosti u vođenju postupka.

U zakonu piše da PU po službenoj dužnosti može da pokrene postupak za naglo povećanje imovine od 150.000 evra. Da li je ta brojka premala i da li postoji opasnost da se poreznici izgube u šumi podataka?

- Mislim da je zaista premala. Možda je trebalo krenuti od mnogo većeg cenzusa. U ranijim izjavama Vladini zvaničnici su govorili da će postupke voditi 20 visoko osposobljenih poreskih službenika. Mislim da je to premali broj ljudi za obuhvat svih sumnjivih "za naglo povećanje imovine od 150.000 evra".

Postavlja se onda pitanje po kojim kriterijumima i po kojem redosledu će se birati oni protiv kojih će se prvo pokrenuti postupci. Prema predloženom tekstu Zakona, "prethodni postupak vrši se u skladu sa godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika", a "godišnje smernice nisu javno dostupne".

Ovakva odrednica Zakona otvara pitanje kontrole kriterijuma na osnovu kojih se postupci pokreću. Ali, u svakom slučaju veći cenzus od 150.000 evra pomoglo bi i većoj objektivizaciji kriterijuma za pokretanje ovih postupaka.


Da li smatrate da postojeći propisi mogu da donesu iste rezultate?

- Smatram da postojeći institut iz člana 59 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji se zove unakrsna procena imovine može dati iste rezultate kao i predloženi Zakon. Potrebno bi bilo samo odrediti stopu poreza za imovinu koja bi se unakrsnom procenom utvrdila na utvrđenu osnovicu za oporezivanje i detaljnije urediti poreski postupak. Iz nepoznatih razloga ovaj institut se gotovo nije ni primenjivao od samog donošenja Zakona o poreskom postupku, tj. od 2002.

U prilog mojoj tvrdnji da je unakrsna procena imovine i ispitivanje porekla imovine ista stvar sa različitim imenom neka posluži i činjenica da Zakon o ispitivanju porekla imovine, kada bude donet, BRIŠE iz pravnog sistema član 59 Zakona o poreskom postupku, odnosno briše unakrsnu procenu imovine.

Hoće li zakon možda biti selektivan?

- To bi bila najveća greška čak i ako bi se pojavila sumnja u to. Bilo bi loše da se postupci otvaraju samo protiv političkih neistomišljenika. To bi u potpunosti obesmislilo postojanje ovog Zakona. Međutim, imajući u vidu da će o pokretanju postupaka praktično odlučivati direktor Poreske uprave (koji donosi smernice za pokretanje postupaka), mislim da treba verovati u njegov profesionalizam i stručnost, te da selektivnost u pokretanju neće postojati.

Komplikovano sa dijasporom

Građani Srbije koji žive i rade u inostranstvu - da li bi trebalo da se brinu zbog zakona?

- Ništa manje ni više nego građani Srbije, koji žive u Srbiji. Istina, tu ima dodatnih pitanja oko mogućnosti dokazivanja prihoda koji su ti građani ostvarili u inostranstvu. Da li su oni u mogućnosti da dokazuju njihovu visinu pošto se srpski Zakon koji reguliše obavezu isplatioca prihoda na dostavljanje podataka, naravno, ne odnosi na strana pravna lica. To su proceduralna pitanja koja će se rešavati, verujem, sa pokretanjem prvih postupaka.

Stručnjak sa bogatim iskustvom

Lična arhiva
Dokazi kao argument: Đerđ Pap

Đerđ Pap je diplomirani pravnik i poreski savetnik sa 35-godišnjim radnim iskustvom u privredi i državnoj upravi. Predsednik Upravnog odbora Udruženja vlasnika računovodstvenih agencija (UVRA) i potpredsednik Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije.

- Pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije bio je od maja 2003. pa do oktobra 2004.


 

2019 © - Vesti online