CERN na tragu Tamne materije

Kako se precizira u saopštenju CERN-a, tamna materija je vrsta hipotetičke materije koje nema interakciju sa elektomagnetnim silama, zbog čega ne može biti direktno otkrivena pomoću emitovane svetlosti.

Sudeći po astrofizičkim dokazima, 27 procenata svemira čini tamna materija, ali ona nikada nije bila posmatrana, niti proučavana u laboratoriji, dodaje se u saopštenju. 

Za sada je poznato da je jedini vidljivi deo tamne materije njen efekat gravitacije. 

CERN, koji ima najveći svetski akcelerator čestica, takozvani Veliki hadronski sudarač, saopštio je da pomoću njega ne može da otkrije čestice povezane sa tamnom materijom, i da će zbog toga uskoro biti postavljen novi detektor koji će tražiti hipotetičke čestice, posebno crne fotone. 

Pomoću velikog hadronskog sudarača na švajcarsko-francuskoj granici, nedaleko od Ženeve otkrivena je subatomska čestica o kojoj se dugo teoretisalo. Tada je otkriveno da bez ove čestice, poznate kao Higsov bozon, ne bi bilo materije. 

Fransoa Angler i Piter Higs su za otkrivanje Higsovog bozona dobili Nobelovu nagradu za fiziku 2013. godine.