10+10 sa Slobom Radanovićem

1. Ko je najzaslužniji za Vašu karijeru?

- Najzaslužniji je Gospod, koji mi je dao talenat i hvala mu na tome.

2. Kako se borite sa tremom?

- Pre sam imao tremu, ali sada više ne. Navikao sam se na scenu, na ljude, na kamere. Ranije mi je bio problem, pa sam na razne načine pokušavao - disanjem, razmišljanjem, probama.

3. Koji aplauz pamtite?

- Kada sam nastupao tokom Cecinog koncerta u Zrenjaninu, pred 50.000 ljudi. Na kraju mog mini koncerta publika mi je aplaudirala i skandirala moje ime. To nikad neću zaboraviti. Mada pamtim zaista mnogo aplauza.

4. Šta sebi nikada neće oprostiti?

- Što sam jedan period svog života dao javnosti na tacni.

5. Kome se divite i zašto?

- Svakome ko u današnje vreme postigne uspeh, na bilo koji način a da to nije gaženje preko mrtvih da bi se došlo do cilja.

6. Kao dete maštali ste da budete...?

- Fudbaler, čak sam dugo i igrao fudbal.

7. Kakvu muziku slušate?

- Muziku delim na dobru i lošu, ne na žanrove. Prvenstveno treba da mi se svide melodija i tekst, a žanr nije presudan. Slušam mnogo stranu muziku.

8. Odmor koji pamtite i po čemu?

- Sa velikom nostalgijom se sećam odmora koje sam kao dete provodio kod bake, u selu nadomak Novog Pazara. Toga više nema... Danas su tu odmori druge vrste, ali pamtim Rim od pre dve godine. Volim stare gradove, Rim mi je jedan od omiljenih. Uvek ima nešto novo da se vidi.

9. Gde biste najradije živeli?

- Tu gde jesam, u Srbiji. Ako baš želite drugi odgovor, onda neka bude negde na moru.

10. Neostvarena želja?

- Neka to ostane tajna... Svoje želje ne treba iznositi javno.