Nedelja 03.03.2019.
09:44
Radio Slobodna Evropa

RSE: Teško da će Srbija ući u EU 2025.

youtube/ ProductiehuisEU
 

- Vidimo da je Srbija već više od pet godina zapravo u pregovorima za članstvo u EU, a da nije otvoreno ni polovina poglavlja, a pri tome otvaranje poglavlja je daleko manji izazov nego njihovo zatvaranje - objašnjava Burazer i dodaje:

- Ako pogledamo ključna pitanja, vidimo da Srbija nema jasnu spoljnopolitičku strategiju, gde vidi sebe u nekom narednom periodu, koji su interesi Srbije u samom pristupanju EU, a i u saradnji sa nekim drugim međunarodnim organizacijama. Tu pre svega mislim na NATO, sa kojim saradnja poslednjih godina sve više jača, iako se nema takav utisak ako pogledamo izveštavanje medija o toj temi u Srbiji.

- Takođe, postoji veliki oprez kada je u pitanju pristupanje Uniji država Zapadnog Balkana. Proširenje je vrlo nepopularan proces u samim državama EU. Treba reći da kada se kaže proširenje, u EU građani uglavnom misle na Tursku. Nedovoljan broj ljudi je svestan toga da Turska više nije na agendi. Kada se priča o proširenju, u narednih 10 godina, priča se isključivo o Zapadnom Balkanu, koji je manji prostor i ima manje stanovnika, nego jedna Turska - kaže on.

​Procesi u koje je Srbija ušla kroz pregovore sa EU i koji obuhvataju 35 poglavlja, su prilično ambiciozni. Srbija i dalje spada u korpus "zarobljenih država" kada je reč o korupciji, stanje u medijima takođe nije na zadovoljavajućem nivou, ocena organizacije Freedom House u poslednjem izveštaju je da je Srbija delimično slobodna zemlja.

- Očekivati da Srbija pristupi EU do 2025. godine, možda jeste realno, ali zaista nije mnogo verovatno, ako uzmemo u obzir, s jedne strane stanje u samoj Srbiji, a sa druge strane probleme sa kojima se suočava politika proširenja u samoj EU - kaže Burazer i dodaje:

- Najveći problem, kada govorimo o tome zbog čega je teško očekivati sa Srbija u narednih šest godina završi taj ceo proces, je što postoje veoma krupni i ozbiljni problemi koji se tiču vladavine prava, stanje demokratije, pre svega mislim na ono što su obaveze Srbije u poglavljima 23. i 24, gde su poslednji izveštaji bili vrlo negativni kada govorimo o tome dokle je Srbija stigla sa određenim reformama koje su neophodne da bi se ta poglavlja zatvorila.

- Hajde da pogledamo zbog čega je Srbija otvorila samo 16 poglavlja, a ne trideset i nešto, kao recimo Crna Gora koja je samo dve godine duže u tom procesu: razlog je pre svega taj što države članice nisu zadovoljne kako napreduju reforme i kako Srbija stoji kad su u pitanju vladavine prava, sloboda medija, stanje demokratije i tako dalje. Zbog toga Srbija svakog polugodišta, umesto da otvori sva poglavlja koja je pripremila, ona otvori samo po dva. I to je dinamika koja postoji već više godina - kaže Burazer.

2021 © - Vesti online