"Tačka bez povratka": Zašto je važan Kašmir?

Do zagrevanja konflikta u ovom delu sveta je došlo nakon što su dve nuklearne sile izvršile vazdušne napade jedna na drugu.

U sredu je Pakistan saopštio da je oborio dva indijska aviona nad Kašmirom pod kontrolom Pakistana i to samo dan nakon što je Indija potvrdila da su njene snage počele vazdušne napade na navodni vojni kamp koji se nalazi na pakistanskoj teritoriji.

Sredinom februara Indija je optužila Pakistan da je direktno odgovoran za samoubilački napad u kojem je ubijeno 40 indijskih paravojnih vojnika u Kašmiru pod kontrolom Indije i da je to najsmrtonosniji napad po indijske bezbednosne snage od početka pobune krajem osamdesetih godina prošlog veka. 

Pakistan je žestoko demantovao ulogu u incidentu, za koji Nju Delhi tvrdi da je izvršen od pakistanske terorističke grupe Džaiš-e-Mohamed. 

Pojačane tenzije između dve nuklearne sile razlog su za veliku zabrinutost. Najnovija erupcija u jednom od najdužih sukoba na planeti izazvala je napetost kod svih koji se bave ovom tematikom, tvrdi CNN. 

Dr Adnan Nasemulah, viši predavač međunarodnih odnosa na londonskom Kraljevskom koledžu, veruje da se situacija pogoršala za vreme mandata indijskog premijera Narendre Modija, od 2014. pa do danas. 

"Modijeva vlada je faktor ‘iks’ u ovoj priči", rekao je Nasemulah za CNN. On veruje da se Modi Kašmirom prvenstveno bavio kao sigurnosnim pitanjem dopustivši da se politička situacija pogorša do najopasnije tačke od osamdesetih godina do danas. 

Tenzije su, naravno, postojale i ranije. Predominantno hinduistička Indija i Pakistan sa većinskim muslimanskim stanovništvom vodili su tri rata od 1947. godine, kada su dve nuklearne sile stekle nezavisnost od Velike Britanije, a došle su blizu još jednog velikog sukoba 1999. godine. 

Ratovi 1947. i 1965. godine vodili su se direktno preko Kašmira, a kontinuirano nasilje od 1989. godine ubilo je više od 47.000 ljudi. Ovaj broj ne uključuje ljude koji su zbog ovih sukoba nestali, pa neke grupe za ljudska prava i nevladine organizacije broj poginulih i udvostručuju. 

Zašto onda ovaj planinski region toliko znači za obe zemlje? 

Kašmir je prvobitno ostao nezavisan i bio je slobodan da pristupi bilo kojoj naciji. Kada je hinduski kralj Kašmira izabrao da se pridruži Indiji u zamenu za vojnu zaštitu, država Džamu i Kašmir je postala jedina država sa muslimanskom većinom u zemlji. 

Džamu i Kašmir pokriva oko 45 odsto Kašmira, na jugu i istoku regiona, dok Pakistan kontroliše Azad Kašmir, Gilgit i Baltistan, koji pokrivaju oko 35 odsto ukupne teritorije na severu i zapadu. Obe zemlje tvrde da je Kašmir njihovo potpuno vlasništvo, a tu je i Kina, koja kontroliše oko 20 odsto teritorije Kašmira poznate kao Aksai Čin. 

Ovo pitanje je jedna od najstarijih tačaka na agendi Ujedinjenih nacija, gde su Indija i Pakistan i započele svoj spor ubrzo nakon nezavisnosti. 

Obe zemlje su načelno dogovarale i referendum, kako bi se Kašmircima omogućilo da sami odlučuju o svojoj budućnosti, ali on nikada nije održan. Razlog za to leži u zahtevu o povlačenju svih vojnih snaga iz regiona, zbog čega plebiscit nije bio održan ni u decenijama koje su usledile. 

Indijske vlasti želele su da pokažu da mogu da garantuju prava muslimanima u sekularnoj državi. Pored toga, Kašmir je predstavljao i ključ za pakistanski identitet kao domovine za muslimane nakon podele 1947. godine, kaže Simona Vitorini, stručnjak za južnoazijsku politiku na SOAS Univerzitetu u Londonu, za CNN. 

"Kašmir je postao simbolično pitanje za obe zemlje", kaže Simona Vitorini i dodaje da se situacija dodatno iskomplikovala zbog rastućeg Kašmirskog pokreta za nezavisnost koji deluje protiv interesa obe države.

"Linija kontrole" kao linija vatre

Obe zemlje su od 2003. godine održale krhki prekid vatre, iako redovno razmenjuju vatru preko granice. 

Napetosti su se rasplamsale u septembru 2016. godine, kada su naoružani militanti napali udaljenu bazu indijske vojske u blizini “de-fakto” granice između Kašmira pod kontrolom Pakistana i Kašmira pod kontrolom Indije, poznatije i kao Linija kontrole. Tom prilikom ubijeno je 19 indijskih vojnika, zbog čega se ovaj događaj pamti kao najsmrtonosniji napad na indijske oružane snage poslednjih decenija. 

Istog meseca dva pakistanska vojnika su ubijena nakon sukoba sa indijskim trupama na istoj liniji kontrole. Indija se oglasila sa svojom verzijom događaja, rekavši da je sprovela takozvane “hirurške napade” slanjem kopnenih trupa na “terorističke tačke” koje se nalaze na teritoriji Pakistana. 

Međutim, obavljanje vazdušnih napada na teritoriji Pakistana predstavlja odstupanje od norme, kaže Vitorini, i dodaje da do ove sedmice indijske avijacije nisu prešle Liniju kontrole od 1971. godine. 

"Za neke je ovo signal fundamentalnih promena u odnosima Indije i Pakistana", rekla je Simona Vitorini. 

Pored ukorenjenog istorijskog konflikta, Kašmir je danas dobio veći značaj u kontekstu savremenih političkih događaja. 

Indiju za samo nekoliko meseci očekuju izbori, koji će biti održani u maju ove godine. 

Populistički indijski premijer Narendra Modi obećao je da će preurediti ekonomiju i otvoriti nova radna mesta, kao i da će se suprotstaviti indijskim neprijateljima. 

Modi se, pored svih obećanja, ipak suočava sa ekonomskim problemima, koji uključuju pomenuti nedostatak radnih mesta i pad prihoda u ruralnim područjima, uprkos ukupnom rastu. 

Njegova stranka Baratia Džanata (BJP) pretrpela je neočekivano teške poraze u nizu državnih izbora u decembru, zbog čega su se javili strahovi od loših rezultata u predstojećoj nacionalnoj trci. 

"Mislim da u svemu ovome indijski izbori igraju ulogu", rekla je Simona Vitorini, koja tvrdi i da se od Modija očekivalo da na neki način reaguje na samoubilački napad od 14. februara. 

Vazdušni napadi utiču pozitivno na Modijev imidž i stvaraju potrebnu sliku u javnosti da je jak u odbrani zemlje, a njegovi “ljudi iz pozadine” već uzimaju u obzir kako na njegov rejting može da utiče celokupan razvoj događaja. 

Predsednik BJP-a Amit Šah napisao je u jednom svom tvitu je da je "akcija u utorak pokazala da je Indija sigurna pod snažnim i odlučnim vođstvom Modija". 

Simona Vitorini kaže da da se napad desio van predizborne sezone, novonastala situacija bi se brže razrešila i došlo bi do deeskalacije. 

"Izbori traže visoke tenzije", tvrdi ona. 

Međutim, Nasemulah veruje da bi situacija mogla brzo da se promeni. 

"Ne znam koliko će sve ovo trajati", rekao je Nasemulah. "I Indija i Pakistan su postigli svoje ciljeve." 

Indija je napala navodni vojni kamp kao odgovor na samoubilački napad, a Pakistan je pokazao da može da brani svoj vazdušni prostor od indijskih upada, izjavio je Nasemulah za CNN. 

"To otvara prostor za deeskalaciju", zaključio je on.