Robinzon sa Boranje: Došao, video, ostao

Život piše nepredvidive zaplete pa tako Maki, kako ga svi zovu, nije slutio da će umesto da iz stana u centru Loznice gleda ulice i automobile, doći na planinu gde su oko njega priroda, mir i tišina. On je oktobra 2006. godine došao sa jednim prijateljem da popravi vodovodne instalacije u Šarenoj bukvi, domu koji je tada bio oronuo i u vrlo lošem stanju. Trebalo je da ostane nekoliko dana, a tu je evo, trinaestu godinu.

- Uvek sam voleo prirodu, ali nisam slutio da će se sve ovako odigrati. Najviše me je privuklo da dođem to što je dom bio u očajnom stanju i onda - sredi ovo, popravi ono i eto, sad je sve dobro i tu sam. Kad sam bio osnovac, u ovaj dom se dolazilo na rekreativnu nastavu na nekoliko dana i ko bi rekao da ću sada ovde boraviti. Ništa mi ne nedostaje osim ponekad društvo, mada često neko navrati, planinari iz svih krajeva Srbije i iz Republike Srpske, tako da se malo popriča i posedi. Inače, u grad vrlo retko odlazim. Ljudi me nazovu kad hoće da dođu, pa im kažem šta treba da mi nabave i donesu. Ako mogu, svako to učini. Za zimu se dobro pripremim, tako da mi ništa ne fali, pa mogu i po šest-sedam meseci da ne mičem odavde - priča jedini stalni stanar Šarene bukve, sagrađene pre nešto više od pet decenija, koja je vlasništvo Planinarskog kluba Gučevo iz Loznice.

Maki ponosno ističe da su ovaj i planinarski dom Stražilovo na Fruškoj gori jedini u Srbiji otvoren u svako doba dana i noći, tako da će posetilac uvek biti dočekan. Uspeo je da dovede dom u vrlo dobro stanje, vrati ga u život, ima struju, vodu, toalet, a posetiocima je na raspolaganju više soba sa ukupno osamnaest kreveta, kuhinja, a tu su televizor i nezaobilazni internet.

- Boranja je raj na zemlji. Imao sam zdravstvenih problema, a poslednjih godinu dana zdravlje čuvam prirodom. Ovde su mi pokazali, pa koristim čaj od gljive poznate kao ćuranov rep. Raste na starim panjevima, odlična je za imunitet i jedna je od najboljih u borbi protiv karcinoma. Kad bismo znali šta sve priroda nudi i kako to da iskoristimo, bili bismo mnogo zdraviji. Ovde se hranim zdravo i sve što mi planina nudi nastojim da koristim. Koliko ću još biti tu ne znam, život je pun iznenađenja, ali znam da kad siđem do Loznice, a to je veoma retko, osetim odmah kako me Boranja vuče nazad, toliko smo se povezali - priča ovaj veliki ljubitelj prirode veran planini.
Maki druguje sa svojom planinom, okružen lepotom u kojoj uživa, a svakoga ko voli prirodu poziva da poseti Boranju, planinu koja je tako lepa, ali nedovoljno poznata, pa u njenim čarima uživaju uglavnom planinari i ljudi iz okruženja. On je za Boranju znao, ali nije slutio da će ga osvojiti i promeniti mu adresu, evo već trinaestu godinu.

U centru kruga

Tomić ističe da je Boranja, odnosno planinarski dom na takvoj poziciji da je do naseljenog mesta, u kom god pravcu da krene - Krupnja, Zajače, Radalja - svuda po 14 kilometara, tako da je u centru zamišljenog kruga.

Medved Đuro dobar sused

Maki nekada ima i nenadano četvoronožno društvo, pošto na Boranji ima srna, divljih svinja i lisica.

- Tri vuka su se pojavila pred kraj prošle godine, a povremeno naiđu i mečke sa mečićima, ali ne prave gužvu. Poslednje tri godine u okolini se šeta medved kome sam dao ime Đuro. On ponekad zna da naiđe i prođe ovuda, ali smo u dobrosusedskim odnosima - priča uz osmeh Lozničanin koji je život sa 142 podigao na 805 metara nadmorske visine.