U sreći se ne treba gorditi, ni u nesreći očajavati

"Ja sam služio i gospodario, popovao i vojvodovao, putovao po narodnom poslu daleke putove i kod kuće mirno sedeo i u mojoj bašti voće kalemio; vojevao sam opasne ratove i uživao blagodet opšteg mira; sa carevima govorio sam slobodno, a katkad zbunio me govor prostog kmeta; gonio sam neprijatelje i bežao od njih, živeo u svakom blagu i izobilju i opet dolazio do sirotinje; imao sam lepe kuće i gledao ih iz šume spaljene i srušene; pred mojim šatorom vrištali su u srebro okićeni arapski hatovi i vozio sam se u svojim neokovanim taljigama; vojvode iščekivale su zapovesti iz mojih usta i opet sudba me dovodila da pred onima koji su bili moji panduri na noge ustajem. To je deco večna promenljivost sudbine koju sam rano poznao i na koju se nigda tužio nisam; iz te promenljivosti naučite: da se u sreći ne treba gorditi ni u nesreći očajavati." (Iz "Memoara" Prote Mateje Nenadovića)