Hladni rat preko Srbije
Na to ukazuje i rat izjava ambasadora SAD u Beogradu Kajla Skota sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem, a istovremeno i bratski zagrljaj sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Čepurinom na proslavi Dana otadžbine. Na tom slavlju predsednik Srbije Aleksandar Vučić pojavio se u društvu srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, koga Zapad naziva ruskim čovekom na Balkanu.
Dodik je iskoristio priliku i poručio da će Srbija i Srpska imati jedinstvene odgovore na sve izazove, a Čepurin da podrži neutralnost Srbije i mirno rešenje za Kosovo, uz uverenje da će Srbija imati snage da izdrži iskušenja.
Skot smatra da se Srbija stavom o Venecueli svrstala "na pogrešnu stranu istorije". Dačić je tu izjavu okarakterisao kao "neprimerenu", a dugogodišnji diplomata Zoran Milivojević Skotov način nastupa vidi kao mešanje u unutrašnje poslove Srbije. Milivojević je istakao da Skot kao akreditovani ambasador ima zadatak da Srbiju usmeri u pravcu američkih interesa.
Partnerstvo s Moskvom
- Ova njegova poruka je signal Srbiji da se opredeli ili za Zapad i NATO ili za Kinu i Rusiju. Američki ambasador smatra da treba da nas prevede u grupu zemlja koja ne priznaje aktuelnu vlast u Venecueli, jer ako što više zemalja prizna američkog favorita Huana Guaida za predsednika, to znači legalizaciju tog režima. Srbija polazi od principijelnog stava da je to unutrašnja stvar Venecuele i poštuje izabranog predsednika Nikolasa Madura - rekao je Milivojević za "Vesti".
On je podsetio da se od Srbije već dugo traži usklađivanje spoljne politike sa zapadnim interesima, pre svega prema Rusiji i to uvođenjem sankcija.
- Poseta predsednika Rusije Vladimira Putina i pismo Vučića u kom se jasno govori o strateškom partnerstvu i vojnoj saradnji, ne odgovara zapadnim interesima, ni proširenju NATO - ocenio je Milivojević.
Svetske avanture
Međutim, stručnjak za geopolitičke odnose Dušan Proroković ne vidi da se išta promenilo u odnosima Srbije sa dve svetske sile, kao i da je sve samo javna predstava.
- Sa Rusijom širimo postojeće strateško partnerstvo, a ovo što se događa sa SAD je posledica činjenice da sa Vašingtonom od bombardovanja 1999. nemamo potpun odnos, ali imamo mnogo otvorenih pitanja. Što se Venecuele tiče, mi imamo svoju politiku i nije nam interes da ih pratimo u svetskim avanturama - kaže Proroković za "Vesti".
On ističe da se ne radi o tome da Srbija pravi izbor između SAD i Rusije, već da Beograd po pitanju venecuelanske krize, brani princip i pokazuje da li neko može da joj se meša u državnu politiku.
Osovina London - Priština
London je na sastanku Kvinte ( SAD, Velike Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) stopirao oštru opomenu Prištini zbog uvođenja taksi na srpsku robu.
Velika Britanija je u čudnom paktu s Ramušem Haradinajem s ciljem da potisne ruski uticaj sa Balkana i da se posle izlaska iz EU predstave kao velika sila, spekulišu beogradski mediji.
Trgovina sve veća
Prema Čepurinu, prošle godine Rusija je ostvarila veliki rast spoljnotrgovinske razmene. U toj grupi su i države koje su Rusiji uvele sankcije, ali i naša zemlja.
Srbija 20 %
Holandija 19,4 %
Nemačka 19,3 %
Italija 12,7 %
Belorusija 11 %
EVROAZIJSKA UNIJA SPUŠTA RAMPE
Zeleno svetlo i za vinjak
Ministar ekonomskog razvoja Rusije Maksim Oreškin saopštio je da će Evroazijski međuvladin savet uskoro doneti odluku o uspostavljanju zone slobodne trgovine između EAEU i Srbije. Naredna sednica očekuje se krajem aprila.
Kamen spoticanja bio je izvoz sira, šećera i vinjaka, čemu su se protivili veliki proizvođači Belorusija i Jermenija. Međutim, zabeleženo je da se na konferenciji o bezbednosti u Minhenu ruski ministar Sergej Lavrov sreo s Aleksandrom Vučićem i jermenskim kolegom Zograbom Mnacakanjanom, posle čega su stigle dobre vesti za srpski izvoz.
Viktor Kladov, direktor međunarodne saradnje Rosteha, otkrio je da se među tri vojna sporazuma potpisana u januaru jedan odnosi na avijacionu tehniku za šest migova 29 kupljenih prošle godine iz Rusije.
Kroz ruske medije provukla se i vest da su među kandidatima za Međunarodnu kosmičku školu Nacionalnog istraživačkog univerziteta u Samari i mladi naučnici iz Srbije. Naime, jedan od potpisanih sporazuma predviđa i kosmičku saradnju, ali nije reč o slanju Srba u svemir, nego, na primer, o korišćenju satelitskih informacija u poljoprivredi ili kartografiji.