Sve je lakše uz đuveč
Put do dobre integracije u nemačko društvo može da vodi i preko - stomaka! Milena Kenđur (39), koja se iz Srbije u Nemačku sa suprugom Zlatkom (40) i dvoje dece doselila pre pet godina u mesto Roding, u istočnoj Bavarskoj, najbolji je dokaz za tu tvrdnju.
Ona je, naime, nedavno, u tamošnjem multi-kulti udruženju, za 30-ak sugrađana Nemaca, ali i pripadnika drugih naroda (Poljaci, Bugari, Francuzi...) koji žive u ovom gradiću smeštenom između Nirnberga i Minhena, u blizini granice sa Češkom, napravila večeru za pamćenje. Ali, vratimo priču na početak.
- Moram priznati, mi smo dobro živeli i u našem Novom Sadu - oboje smo softverski inženjeri, imali smo lepo plaćene poslove, ali kad je suprug dobio ponudu iz Nemačke "koja se ne odbija", odlučili smo se na odlazak prvenstveno zbog dece - kaže za "Vesti" Milena Kenđur koja je, inače, rodom iz Gradačca u Bosni i Hercegovini, ali je rodni grad davno napustila i zbog studija se preselila u Novi Sad.
Ona priča da je Roding lep i pitom gradić.
- Tek pre pet meseci ovde se doselila još jedna porodica poreklom iz Srbije - kaže kroz smeh Milena, ali ističe da su domaćini ovde susretljivi i ljubazni, kao i drugi stranci koje su ovde sretali.
- Mi smo se lepo snašli - ćerka Teodora (9) i sin Pavle (7) su kad smo ovde stigli odmah pošli u vrtić, savladali nemački, sada su u školi i sa privikavanjem na novu sredinu nisu imali mnogo problema. Ja sam pronašla posao u jednoj veb-agenciji u Rodingu. Ipak, za druženje imali smo u ovih pet godina malo vremena i prilika, pa su nam sedeljke i naši prijatelji zaista nedostajali.
Milena kaže da je zbog toga oberučke prihvatila ponudu gospođe Ane Davah iz Multi-kulturalnog udruženja u Rodingu da za njihove članove pripremi tipične srpske specijalitete.
- Kako sam od nje čula, ta se priredba kod njih organizuje, po tradiciji, jednom mesečno, u školskoj menzi u Rodingu, i do sada je bilo bar 50-ak večeri na kojima su kuvana i promovisana jela iz celog sveta, a gosti su se u isto vreme upoznavali sa kulturom zemlje domaćina - priča nam naša sagovornica.
Po našem lepom srpskom običaju, Milena i Zlatko nisu otišli praznih ruku:
- Već kod kuće smo suprug i ja napravili pravo srpsko-bosansko hladno meze - ražnjiće sa kobasicama, sirom, salamom i povrćem, a poneli smo i nekoliko flaša domaće šljivovice i kruškovače kojom su svi oduševljeni. Vreme za koje je potrebno pripremiti kompletnu večeru za 30-ak ljudi, koja podrazumeva predjelo, glavno jelo i desert, dosta je kratko, oko sat vremena, tako da sam morala da predložim relativno jednostavna jela. Običaj je da svi prisutni pomažu u kuhinji u pripremi hrane, pa sam podelila recepte i onda smo složno prionuli na posao.
Posebno su, kaže, vodili računa da svima bude prijatno. Večera je protekla u lepom razgovoru i druženju.
Pita pun pogodak
Milena je za predjelo poslužila pitu sirnicu kakva se pravi u njenom rodnom kraju, glavno jelo bio je pravi srpski đuveč, a za desert je pripremila bombice od kokosa.
- Pita je bila pun pogodak. Mnogi nisu probali takvu sirnicu i odmah su mi zatražili recept - hvali se naša sagovornica.
Novo iskustvo
- Bila sam iznenađena koliko su svi bili zainteresovani za nova iskustva i sa toliko entuzijazma uzeli učešća u toj vrsti kulturne razmene. Bilo mi je zaista zadovoljstvo da upoznam toliko novih i divnih ljudi - kaže Milena Kenđur.