Ostavljamo nešto pokolenjima
Radovanović je uputio reči hvale za sve što je ova grupa vernika uradila ne samo za hram, već i za celu srpsku zajednicu.
U vreme ručka čule su se gusle Ilije Paldrmića, člana Guslarskog društva "Hajduk Veljko" iz Frankfurta, koji je ispevao pesmu Vojislava Ilića "Ko udara tako pozno ", dok je Branimir Mitrović, pisac i član Srpske književne radionice iz Frankfurta, recitivao stihove pesme "Kosovska žetva".
- Svetosavci su naši ljudi, vernici koji su prethodnih godina radili i pomagali u velikim poslovima oko hrama. Sastali smo se da bi razgovarali o aktuelnoj situaciji, da se podsetimo šta je sve urađeno, dogovorimo o planovima za budućnost dok očekujemo građevinsku dozvolu za nastavak radova Svetosavske sale - rekao je za "Vesti" posle svečanog ručka otac Simon Turkić.
Nenad Petrović iz Ofenbaha je aktivan u Svetosavcima.
- Nisam baš od prvog dana, ali sam se pridružio odmah po saznanju da Svetosavci pomažu oko hrama. Učestvovao sam u gotovo svim akcijama, a kad za to nisam bio u mogućnosti, pozivao sam saradnike iz moje firme da dođu i oni pomognu. Želja mi je da napravimo ovu salu za naša pokolenja, obezbedimo im da imaju gde da dođu i nastave našu tradiciju i veru. Ionako se malo Srba rađa, pa da ne dozvolimo da nam decu asimiluju. Srbi mogu to kroz našu školu ćirilice i kroz našu bogomolju. Pohvalio bih oca Simona, našeg duhovnog vođu, koji o nama brine i veliko mi je zadovoljstvo da ga vidim kad god dođem u crkvu - kaže Nenad Petrović i dodaje da će biti aktivan u Svetosavcima dokle god ga zdravlje služi.
Primer drugima
- Ideja Svetosavaca je nešto što ne može rečima da se opiše. Radimo zajedno kao braća jer smo svi Srbi pravoslavci i ako mene pitate, trebalo bi pri svakoj našoj crkvi ili hramu u Nemačkoj, a i u celom svetu da postoji jedna ovakva grupa dobrih ljudi - kaže nam Saša Tomović iz Kelkhajma.
Nova prijateljstva
Ninoslav Joksimović iz Kelkhajma se među prvima prijavio u Svetosavce i došao da pomogne.
- Mnogo mojih prijatelja je u grupi ovde, a mnoge sam i stekao. Lepo je biti sa zemljacima i ljudima koje vera spaja. Ne okuplja nas samo rad, već je i duhovni mir taj koji nas ovde okuplja. Posebno me raduje da stvaramo nešto što će ostati našoj deci i unucima da bi oni dalje mogli da prenose kulturu i pravoslavlje svojim potomcima. U razgovorima sa ocem Simonom i ocem Miloradom delimo radost i tugu, i uvek su spremni da nas saslušaju i pomognu.