Petak 15.02.2019.
10:05
b92.net, Vestionline

Dan državnosti Srbije

Tanjug
 

Tim povodom, predsednik Republike Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama. Predsednica Vlade Ana Brnabić položiće venac na spomenik voždu Karađorđu u Orašcu, a obeležavanju će prisustvovati i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.  

Kako je najavljeno, na Sretenje bi u Podgorici trebalo da bude zvanično otvorena Srpska kuća, u okviru koje će biti institucije koje čuvaju srpsku kulturu i identitet. 

Sretenje je državni praznik kojim se obeležavaju dva značajna istorijska datuma bitna za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba. 

Tog dana 1804. godine, srpski ustanici, predvođeni Đorđem Petrovićem - Karađorđem, na Zboru u Orašcu odlučili su da pokrenu Prvi srpski ustanak. 

Ustanički skup, održan u Orašcu, predstavlja početak obnove srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti. 

U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa, u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, u Beogradu i drugim mestima, porazila je otomanske snage i oslobodila gotovo celu teritoriju Beogradskog pašaluka. 

Time su Srbi otpočeli oslobodilačku borbu protiv otomanske vlasti i proces stvaranja svoje novovekovne države. Takođe, 15. februara 1835. godine u Kragujevcu donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena. 

Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara, a ponovo je počeo da se obeležava od 2002. godine. Sretenjski ustav je bio i ostao ustavni biser srpske pravne istorije i ne sme se zaborativi da je on priključio Srbiju nevelikom krugu država koje su u to vreme imale ustave, ocenio je profesor Pravnog fakulteta Sima Avramović. 

On u autorskom tekstu za "Politiku" napominje da ustave tada, razumljivo, nisu imale moćne monarhije poput Austrije, Rusije i Turske, a znatno kasnije ustave su dobile i mnoge druge države kao Italija, Rumunija, Bugarska, Austrija, Albanija. 

Srbija je, kako kaže, 1835. godine nesporno dobila jedan prestižan, liberalan, moderan ustav, čija cela glava 11 govori o političkim slobodama koji je dobrim delom sačinjen po uzoru na najmodernije ustave tog vremena. 

- Sretenjski ustav je jedan od najdragocenijih i najvrednijih pravnih i političkih dokumenata u istoriji srpskog naroda - kaže Avramović. 

2021 © - Vesti online